Размишљање поводом Протестног марша заказаног за 10.12.2012.

Драган Атанацковић Теодор

Најпре да кажем да ми је драго што су ме, наравно, условно речено „послушали“, и кренули у нешто скупа.

Јер више ми је него дојадило да „шеткамо“ по појединачним, „разроким“ протестима ове или оне организације.

И ми, екопатриоти, смо се пријавили, наравно.

Мада нас још нису уврстили у списак, али то је мање битно.

Е сад, као неко ко никад није задовољан постигнутим док се не постигне максимум, указујем на следећи недостатак.

Мислим да ниједна патриотска организација није још у пуној мери увидела са каквим то непријатељима се има посла.

Кад се већ користи војни термин „марш“, као артиљерац, бих да укажем на неколико ствари:

Прво, мета, односно: непријатељ се мора ТАЧНО ЛОЦИРАТИ.

Друго: потребно га је добро нанишанити, како се не би ни подбацило, ни пребацило (на нешто друго или споредно).

Треће: мора се гађати гранатом са добрим бојевим пуњењем.

(У преводу, што мање, а поготово дугих и кукумавских говоранција).

Када је у питању конкретан протест против конкретне ствари, онда се мора указати на суштину проблема.

Суштина проблема је то што је актуелна власт, као и претходна, изврдала да се за решавање тих проблема обрати и нашим моћним не-непријатељима и од њих затражи и мишљење и ангажман.

А имамо их „пар“ у свету.

Ова власт није случајно пропустила да то уради.

Зато на то ваља ударати и најдиректније је оптужити за саботирање јединог реалног решења тог проблема.

Може и за издају, али ово је јасније.

Да би се све ово и још што шта одрадило све организације, бар око основних ствари, морају „дисати једним плућима“ и „куцати једним срцем“.

Ако ће већ бити уједињења, онда то мора да се и одради и препозна да сваком човеку у Србији, па и онима који су на страни непријатеља, буде јасно да има посла са, да наставим војнички: ФРОНТОМ, који има јединствен став, организацију, па, војнички речено, и команду или бар неко заједничко тело.

То заједничко тело би као неко Стално патриотско веће координисало активности свих придружених или удружених патриотских организација.

Оно би могло да има и својеврсне „ресоре“ и, следствено томе, и ресорне „вође“, старешине, руководиоце или како год то назвали.

Примера ради, када се организују протестне и све друге активности из области екологије, закључно са акцијама против ГМО, чије коришћење представља и злочин против опстанка, онда би се то радило у организацији и „под командом“ Николе Алексића, као доказаног познаваоца и борца у оквиру те проблематике.

И тако редом.

Како доћи до овог Сталног патриотског већа или како год то назвали?

Неко би рекао: па нека се састану лидери свих организација које ће учествовати у „Протестном маршу“, нека позову и друге – и договоре се шта ће ко радити и којим „ресором“ руководити.

Искрено, и мени то изгледа најједноставније.

И најразумније.

Потпуно патриотски.

Е сад, да ли ће тако и бити, не знам.

Волео бих да буде.

Лично сам спреман да радим и на Статуту тог Већа.

И пружим консалтинг сваке врсте.

Чекам само позив – и ту сам.

Размишљање поводом Протестног марша заказаног за 10.12.2012.