Комфор нас је заглупео, и прачовек био паметнији?

(Фото: Новости)

Београд – Ако би се данас којим случајем овде појавио најпросечнији примерак становника Атине који је тамо живео у времену око 1.000 година пре Христа, он или она били би сврстани у бриљантне умове и важили би за најпаметније међу нама – закључак је недавно завршене студије на Универзитету Станфорд, којом је руководио научни тим на челу са Џералдом Кребтријем.

Ова студија покушава да новим сазнањима оповргне општеприхваћен став да је у нашем добу људски интелект отишао најдаље успевши да креира неке од најважнијих ствари у историји чиовечанства. Али, да ли баш у томе лежи замка, да ли је ушушканост у лакоћу живљења модерног живота учинила да је колективна интелигенција људског рода данас на силазној путањи?

Према закључцима овог истраживања, функције људског мозга су се у периоду од 50.000 до 500.000 година уназад развијале великом брзином. У том периоду наш далеки предак је имао на располагању само свој мозак и наоружан њиме морао је да лови храну, гради дом и штити себе и своје потомство.
Кребтри сматра да су људи свој интелектуални врх достигли пре 2.000 до 6.000 година, што значи да су имали „добру меморију, широки распон нових идеја и врло јасну идеју шта су најважнија питања његовог времена“.

Истраживачи са Станфорда сматрају да је напредак у технологији и медицини маскирао „опадајући тренд нашег интелекта“ и да ће се он наставити и убудуће.

Другим речима, природна селекција је била та која је диктирала да само најпаметнији могу да преживе. Јер људи који нису у том прериоду били довољно паметни да убију свој плен или избегну да сами постану ловина, једноставно су умирали.

Кребтријева теорија изазвала је бројне реакције. Критичари сматрају да су модерни људи снагу мозга „поделили“ на више различитих типова интелигенције и да је то разлог што савремени човек може да пише поезију и да разара атоме, са подједнаким успехом.

На погрешним ставовима

Робин Данбар, антрополог са Окфордског универзитета, побија наводе истраживања, сматрајући да је теорија о опадајућем колективном интелекту настала на погрешним ставовима. Јер, наш интелект није пројектован само да нам омогући да градимо куће или луком и стрелом погађамо дивљу свињу у лову. Оно што води човечанство напред и изазива развој интелекта је сложеност нашег социјалног света који постоји одувек и постојаће до краја цивилизације.

Комфор нас је заглупео, и прачовек био паметнији?