Ко нас прави лудим?

(Фото: news4press.com)

Ко нас прави лудим? 
Злоупотребе фармакомафије – шта је циљ?

Сваких неколико година, Америчка психијатријска асоцијација (АПА) прави измене у свом најважнијем „тефтеру“ – Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (енглески: ДСМ). Овај приручник је за америчке психијатре (али и за њихове колеге у многим земљама света) нека врста „Светог писма“, јер су ту пописани сви ментални поремећаји и критеријуми за постављање дијагноза. Користе га клиничари и научници, али и владина тела која регулишу тржиште лекова, фармацеутске компаније, осигуравајуће куће …

Последње значајне измене овај приручник је претрпео 1994. и 2000, али је најновије издање, одобрено 1. децембра 2012. године, већ изазвало жустре полемике. Наиме, у њему се налазе бројне нове дефиниције, по којима су лекови потребни – готово свима!

Споран део новог приручника је одељак „Ментални поремећаји“. Тамо се сада налази, на пример, „Општи анксиозни поремећај“ – то је дијагноза за готово сваког ко осећа нелагодност током неке активности. На пример, током разговора са психијатром. Такође, од сада постоје и „ПОРЕМЕЋАЈ одбијања послушности“, од кога се можете лечити ако одбијате слепу послушност или нисте улизица, и „поремећај скупљања“ за оне који у кући гомилају храну, води или било шта друго.

Доктор Ален Францес, један од Аутора издања из 1994, један је од најутицајних критичара. Он тврди да је ДСМ коришћење сувише озбиљна ствар да би се препустио контроли организације као што је АПА. Проблеми новог издања су, по њему, „комерцијализација и тешка цензура“, и захтева озбиљно преиспитивање приручника и његових дефиниција, али и приступа, сврхе и процеса доношења одлука о менталним поренећајима. Францес се својевремено јавно извинио за бесмислице у приручнику из 1994, због којих је, како сам признаје, много здравих људи и деце добило психијатријске дијагнозе. Тако се верује да је „Синдром ризика од психозе“, који је измишљен да предвиди и спречи појаву менталних обољења код тинејџера, „погађао“ само једног од пет случајева. Резултат: огроман број младих је беспотребно пио лекове који изазивају дијабетес, гојазност, краћи животни век…

Недавно, психолог Брент Робинс је, као један од потписника, послао јавно писмо у коме је позвао целу стручну јавност на радправу о ДСМ.

Писмо је потписало још око 14.000 психолога, психијатара и других професионалаца у области менталног здравља, као и 13 других психолошких асоцијација.

Разлог: по новим упутствима, једноставно осецање туге и жалости може бити проглашено поремећајем, уместо нормалним људским искуством. Слично важи и за било какав страх, фрустрацију, нестрпљење, узбуђење – које вам сада може обезбедити статус „поремећеног“ и рецепт за лекове.

Многи гласови се чују који тврде да је савремена западна психијатрија потпуно у служби фармације и профита. Мајк Адамс, награђивани новинар и активиста, прогласио је у свом чланку на ову тему психијатре „уображеним и преплаћеним интелектуалцима који желе више новца тако што ће измишљати нова обољења, на пример Хуга-Буга поремећај“. Адамс објашњава да се симптоми тих непостојећих обољења одређују гласањем (наравно, гласају они), а то може бити и, на пример, и „певање без разлога“. Затим се новинари, професори и влада обавештавају о новом обољењу, уз објашњење да милиони од тога болују, и да им – наравно – треба хитно обезбедити лекове. Велика фармација спремна скаче на посао … и убрзо имамо фабриковане научне доказе да нови препарати „смањују ризик од Хуга-Буга поремећаја“. Тада чак и озбиљни психијатри, додаје Адамс, који се приватно смеју целој причи, преписују нове препарате и за то добијају новчане награде од фармацеутских компанија.

По њему, једини прави циљ данашње америчке психијатрије је да лекове добијају и људи којима нису потребни, а здрав човек, по њима, може бити само безосећајни зомби. Психијатрија је постала „предмет подсмеха правих научника“, каже Адамс, „а нормалан човек је за њих само онај у коми“.
С.С.

Погледајте документарни филм о овој психијатријској „игри“

Ко нас прави лудим?