Кућа за Кели Генчић стигла на Божић

(Фото: Новости)

Бор – Божић Бата закуцао је, на најрадоснији хришћански празник, о врата полусрушене уџерице, без струје, воде и грејања, у борском селу Брестовац. Узео је за руку Кели Генчић (18) и њену болесну мајку Драгицу, које су протеклих 13 година живеле у нељудским условима, и довео их до потпуно нове куће, коју су им обезбедили читаоци „Новости“, СО Бор и компанија „Стеко“, из Бијељине.

Зато су јуче, на Божић, у дому Кели Генчић положајници били управо представници „Новости“ и „Стека“. Пшеницом су засули кућу у којој почиње нови живот.

„Када су „Новости“ објавиле причу о Кели Генчић и њеном тешком животу, одмах су нам се јавили људи добре воље, пре свих Млађен Марковић, из Косјерића, који је са својим КУД и Министарством рада и социјалне политике успео да обезбеди око милион динара“, сабирао је јуче утиске хуманитарне акције Драган Жикић, председник СО Бор. “ Локална самоуправа је дала плац, компанија „Стеко“ направила кућу, а наш лист, поред тога што је водио целу акцију, купио и намештај и потпуно јој опремио кућу.“

Радост и аплаузи пратили су тренутак када је Кели узела кључеве. Ганута, ова девојчица није могла да сакрије сузе. Несигурним кораком, пришла је вратима куће површине 40 квадрата и дрхтавом руком их отворила. Иза њих ју је чекао нов живот, ни налик оном какав је водила претходних година.

„Сањала сам овај тренутак последњих 13 година“, брисала је очи Кели. “ Будила сам се, понекад, у новој кући, али сам убрзо схватила да је у питању био само сан. И сада се, верујте ми, плашим да будна спавам… И сада ми је, уистину, тешко, јер моја мајка Драгица није овде да види наш нови дом. Разболела се и остала у прихватном центру, тако да није са мном могла да подели ову неисказану радост.“

У кући имају три собе. У највећој су смештени кухиња, трпезарија и дневни боравак. У две мање су кревети, ормари, купатило чисто и уредно… На Келином лицу су се смењивале емоције. Сузе које су текле потоцима говориле су све. О тузи, страху од будућности који су је пратили годинама, о олакшању и нади.

„Да није било „Новости“ ја бих и даље била бескућник „, док испробава потпуно нов тросед, један од дарова нашег листа, више за себе констатује Кели. “ Видите, имам и нов сто и столице, ормаре, фотеље, ципеларник, кухињу… Не знам где прво да погледам, верујте… Још увек нисам свесна да сам добила кров над главом. И, радост ће, верујем, доћи касније.“

Кели ће сада, по први пут у животу, имати своју собу. Вели, ово јој је први срећан тренутак у животу, будући да ју је отац Виктор Осагије, из Нигерије, са мајком у Аустрији, оставио још док је била беба. И, отада је кренуо ход по трњу ове девојчице.

Нећу више учити под свећама – омакло се овој девојчици док је испоробавала сто и столице, дар „Новости“. – И, имам, гледајте, прави кревет. Нема више ни расклиматане сламарице, ни страха да ли ће нам се кров срушити на главу од мало јачег ветра.

Кели сада има све услове да настави школовање, да се бави рукометом. Да планира будућност. Јуче је био Божић. По ономе како овај велики празник почне цела година се, кажу познаје.

Волела би да студира

Кели је посебно срећна што ће напокон моћи да позове другаре из школе код себе у госте. Она ове године завршава четврти разред средње техничке школе и волела би, каже, да студира. То је сан о коме ће убудуће сањати.

Кућа за Кели Генчић стигла на Божић