Шта све не зна, а морао би да зна, Специјални тужилац за борбу против организованог криминала
Специјални тужилац за борбу против организованог криминала, Миљко Радисављевић, не зна свој посао. Као тужилац је дозволио да полиција руководи преткривичним, илити претходним поступком. Откуда то да полиција протествује против одлука тужиоца и откуда то да полиција није задовољна његовим радом? Полиција није странка у кривичном поступку.
Од тужиоца за организовани криминал, Миљка Радисављевића, јавност у Србији је недавно чула и неке нове појмове попут исисавање, тешка корупција, извлачење…
Појам „исисавање“ пре личи на појам из порно филмова него из правне терминологије. Појмови „тешка и лака“ постоје у боксу, у индустрији, у војсци, а појам „извлачење“ постоји такође у војној терминологији, али у правничкој – не!
Каже надахнити „креативац“ Миљко, да јавност не прави разлику између личног новца и новца фирме, чак ни она стручна. Узгред, Радисављевићу би било паметније да објашњава Конвенцију од Закона о привредним друштвима…
Наиме, да је прочитао детаљно Конвенцију о транснационалном организованом криминалу тамо би видео да постоји термин тежак злочин, који под тим подразумева запрећену казну затвора од најмање четири године или тежу, а не прописану. То није исто. Минимум и прописано није исто! За тешку корупцију коју помиње запрећен је минимум од две, и ту нема минимума од четири године. Јесте да он примењује наш Закон, али он није у складу са Конвенцијом.
То се најбоље видело у многим предметима који су пропали или пропадају. А, што се грбо роди, време не исправи. Изгледа да су га заплашили па не сме да се одупре незналицама. Миљко није научио ни Конвенцију Уједињених нација ни Европску конвенцију о сузбијању корупције у којима јасно пише шта је корупција, и која лица подлежу корупцији. Према тим одредбама тешко да би садашње „државне непријатеље“ икада угурао у кривични поступак.
Да ли је и Миљко прогледао?
Тужилаштво води и више предистражних радњи поводом спорних приватизација којима се бавио Савет за борбу против корупције, као и оних за које се сумња да су довеле до уништења приватизованих предузећа. „Приоритет су приватизације којима се бавио Савет за борбу против корупције, међутим, преиспитују се и приватизације за које се сумња да су довеле до уништења приватизованих предузећа и купцима послужиле за присвајање њихове имовине“, рекао је тужилац. Сада се сетио Савета. Зар после пет и више година? Колико је било покренуто поступака против покојне Верице Бараћ од стране тајкуна, а тужилаштво ни да мрдне већ стаје у одбрану тајкуна.
Миљко треба да да одговор шта је чекао толико година и како је баш сада схватио да се ради о организованом криминалу? Држава је умногоме допринела прераном одласку Верице Бараћ, а и Миљко је затварао очи. Нечињење се у кривичном поступку зове саучесништво. Да ли је први потпредседник Владе отворио очи Миљку или је сам прогледао? Многи, а и Миљко, говорили су да Савет није ни стручан ни компетентан да води те ствари. Како сада налази Савета постадоше валидни?
Ухапсити и ММФ, ЕБРД, банкаре…
Према логици специјалног тима и тужиоца треба очекивати да се процесуирају и ММФ, ЕБРД и сви велики светски трговински ланци. Са којим правом ММФ и ЕБРД нама дају кредите под „повољним условима“ тако да ћемо ми и наше будуће генерације отплаћивати камату и главницу. Ово из разлога што су они тај новац стекли на лак начин. Такође, ваља очекивати процесуирање и свих оних из белог света што нам продају робу скупо а сировине су купили јефтино и иза њих процесуирање и свих банкара који су наговорили јадан народ да кредите узму у „швајцарцима“ па сада враћају више новца него што су добили!
Треба онда очекивати процесуирање и свих оних који земљу по Србији дају бесплатно странцима, који ће наводно да улажу свој капитал! Зашто се по истој логици не подели земља и грађанима Србије јер они сигурно своју земљу више воле од странаца?
Ко је то хапсио до скора…
Зар није то тужилаштво и овај специјални тужилац, када су хапшени Миодраг Мики Савићевић, Џајић, Цветковић и остали који су неосновано били у затвору? По чијем налогу је полиција радила та хапшења, и ко је за то одговарао? И не само он, ту је исти и директор полиције а можда и будући! Да ли је и тада полиција за сва наведена незаконита хапшења радила искључиво по налогу тужиоца Миљка?
Разлика је у томе што је раније налогодавац био Тадић а сада Вучић. Миодраг Мики Ракић је био и остао само Саветник. Миљко је ту посматрач био и посматрач остао. Недостаје им само телал Томо Зорић да мало појасни шта се ту дешава. Али, добио је достојног наследника. То је такозвани „шеф радне групе“ који је лепо објаснио ко све ради у тиму и са којим стручним знањима. Само се није похвалио шта је он по струци и са којим квалификацијама тумачи правне науке…
Све су то професионални послушници а никако људи од заната и професије. Када је господин Вучић недавно рекао да је овим чином сам себи пресудио био сам изненађен том изјавом. Али, мжда је био и у праву! Изгледа да, када је господин Вучић схватио какве је сараднике изабрао, боља судбина га не може снаћи. И не само то у историји владања многи владари су себи пресудили тако што су се окружили послушницима и идиотима. Чак је на мачу Александра Великог писало: „…чувај се пријатеља, ја те чувам од непријатеља“.
Мислим да се потпредседник владе окружио пријатељима који су били и пријатељи Слободана Милошевића, Вука Драшковића, Војислава Коштунице и многих других! Колико су били искрени тада, толико су и сада, али то Вучић не зна, не жели да зна, или му баш такви и требају…
Борбу против корупције увек треба подржарти, али, треба најпре знати да нема корупције без уплетености политичара и врха полиције и правосуђа. До сада су хапшене ситне рибе и директорчићи, сада су почели да хапсе и велике привреднике, а политичари и креатори велике пљачке остају на слободи. Срби ју су опљачкали политичари удружени у политичке странке које послују по принципу мафијашких фамилија. Прави тајкуни у Србији су политичке странке на власти. Поделе тржиште као феуде, рекетирају привреду и народ свако у свом домену и повремено у међусобним сукобима „смакну“ некога и после настављају да раде у миру. Без контроле и без конкуренције.
Питања за будућег директора полиције
У току је конкурс за директора полиције. Према информацијама које је доставио МУП конкурисало је преко 30 кандидата међу којима је и доскорашњи директор полиције, човек за све режиме и партије, као и шеф радне групе за испитивање корупције. Мислим да би комисија која је формирана требало да приликом избора за све кандидате провери следеће чињенице: који факултет су завршили, када и где, које стране језике говоре и који ниво (пошто неки не говоре ни српски течно), колико полицијског искуства имају у факултетској спреми, када су полагали стручни испит за високу стручну спрему у МУП-у, колико су лица процесуирали, односно ухапсили, и са кривичном пријавом предали судским органима у свом доскорашњем раду, колико чинова односно радних места су прескочили током свог радног искуства, да ли су приказали сву своју покретну и непокретну имовину…После ових провера, министар полиције би имао лак задатак око избора директора, али…
Прави тајкуни у Србији су политичке странке на власти. Поделе тржиште као феуде, рекетирају привреду и народ свако у свом домену и повремено у међусобним сукобима „смакну“ некога и после настављају да раде у миру.
Појмови о којима нико нема појма
0 comments:
Post a Comment