Фемицид: Циљано убијање женских фетуса на Космету

Илустрација

Берлин – Женски фетуси циљно се не уништавају само у Индији или Кини, већ и у Албанији, на окупираним територијама, у Македонији и Црној Гори, а тако настао вишак мушкараца у друштву имаће драматичне друштвене последице и у балканским земљама.

Коначни подаци прошлогодишњег пописа показују да на 100 жена долазе 132 мушкараца, што је далеко изнад светског просека.

У Албанији већ сада на 100 новорођених девојчица долази 112 дечака, што је ситуација иста као у Индији где „џендерцид“ или „фемицид“ већ деценијама спада у кључне социјалне проблеме. Реч је о прекидима трудноће, углавном под притиском мужа и његове породице, у случајевима када се утврди да је реч о женском фетусу, али и о убијању новорођених женских беба.

Ситуација није много боља ни у неколико других балканских земаља – на окупираним територијама на 100 рођених девојчица долази 110 дечака, у Црној Гори 109, у Македонији 106, рекао је стручњак за становништво, Кристоф Гилмото са Института за развој Универзитета Париз – Декарт.

Просечни однос полова код новорођенчади широм света је 100 према 105 у корист дечака. Овај „вишак“ дечака касније се неутралише због веће смртности мушке деце. Међутим, када је број дечака несразмерно већи од броја девојчице, демографска структура се драстично ремети.

На Балкану је, како Гилмото наводи, „вишак“ дечака упадљив пре свега у албанским срединама. „Жеља родитеља на неизоставно добију мушке наследнике, специфичност је албанског културног круга“, сматра овај стручњак.

Ова жеља међутим, како указује, није типична само за муслимане, већ и за католике и православце у Албанији. „Колико год то сазнање било болно, абортуси у случају женских фетуса су тамо културолошки феномен који има корене у архаичном поимању породице“, сматра париски стручњак.

То је зато што дечаци задржавају породично име којег се девојчице удајом најчешће одричу, а традиционално је и да се о остарелим родитељима брину синови. За владавине социјализма у Албанији је абортус био забрањен, а пренаталних прегледа није ни било.

Након слома режима, абортус је дозвољен до 12. седмице трудноће, а родитељима је омогућен приступ пренатаној дијагностици. Међутим, у тој раној фази трудноће често је немогуће са сигурношћу утврдити пол бебе.

Париски стручњак Гилмото наводи да „сви гинеколози у Албанији знају да родитељи желе да сазнају пол детета“ и знају да често долази до абортуса када се утврди да је беба женског пола. Да би се спречило да на свет дођу девојчице, веома су распрострањени илегални побачаји, у одмаклој трудноћи.

Развој на Балкану Кристоф Гилмото са париског Института за развој назива „алармантним“. Полна несразмера доводи до тога да мушкарци више нису у стању да нађу партнерке и ожене се. Недостатак жена не доводи, како би се могло очекивати, до тога да оне буду „мажене и пажене“, већ управо обрнуто – насиље према женама расте.

У земљама са несразмерно већим бројем мушкараца него жена, како показује студија Фонда Уједињених нација за становништво УНФПА, расту насиље, проституција и трговина женама.

Поред тога повећава се број принудних бракова већ у детињству, као и број самоубистава међу женама које не могу да издрже притисак да морају да роде мушко дете.

Проблемом циљних побачаја женских фетуса на Балкану морала да се позабави и Европска унија (ЕУ) с обзиром да је Европска комисија у октобру препоручила отпочињање преговора о чланству са Тираним, као и с обзиром на то да је Македонија кандидат, а Црна Гора већ води приступне преговоре.

У Индији и више других азијских земаља је лекарима забрањено да пре рођења утврђују пол беба и то саопштавају родитељима, али је забрана најчешће без резултата с обзиром на распрострањену корупцију и у здравству.

„Зидојче цајтунг“ пише, позивајући се на речи париског стручњака Гилмота, да само у азијским земљама „недостаје“ више од 117 милиона жена, а широм света више од 160 милиона.

Фемицид: Циљано убијање женских фетуса на Космету