Алпски хајдуци пркосе Риму

Захтев „Тиролских стрелаца”: „Отцепити се од Рима” (Фото: Политика)

Инсбрук – Јужни Тирол обележио почетак предизборне кампање за покрајински парламент у знаку процеса „разграничења” са Италијом

Топло време је минулих дана било наклоњено јужнотиролским политичарима, па су широм ове аутономне покрајине Италије са већинским аустријским становништвом одржани митинзи посвећени почетку предизборне кампање за покрајински парламент.

Пратеће смотре фолклора предводили су „Тиролски стрелци”, „алпски хајдуци“, како су названи по угледу на мађарске одметнике – „хајду“ – у Карпатима, од којих потиче и српска реч хајдук.

Уз кремењаче о рамену – њихова привилегија ношења оружја потиче из 16. века а у Италији им је поново потврђена 2000. године – развили су џиновске транспаренте са написом „Лос фон Ром”, у преводу окренути се, отцепити од Рима.

Транспаренти које су барјактари 140 јужнотиролских чета истакли указују на планове политичких странака у Јужном Тиролу.

Странке Јужнотиролска слобода и Унија за Јужни Тирол обећавају нову будућност у такозваној Независној и сувереној Еврорегији Тирол са главним градом Инсбруком, у данашњој Аустрији.

Сепаратистичким странкама дају се мали изгледи на успех, али програми етаблираних странака упућују на закључак да се у јужнотиролском котлу припрема олуја, известио је локални дневник „Ноје Зидтиролер”.

Под називом „Динамична аутономија”, умереносепаратистички програм Народњачке странке, која је формирала све владе од 1945. до данас, бирачима обећава осамостаљење унутар италијанских граница.

На питање „Политике”, како би то осамостаљење требало да изгледа, извор у страначкој централи само указује да је Народна странка одбила да учествује на прошлогодишњој прослави 150. година уједињења Италије.

Jужнотиролски слободари, пандан десничарској Слободарској странци у Аустрији, најављују изборну победу и доношење новог покрајинског устава.

Јужни Тирол би добио статус слободне државе унутар Италије, а тамошње италијанско становништво било би проглашено – мањином, под заштитом Рима и Беча.

О томе како на све то реагују Италијани у Јужном Тиролу, публициста Габријеле Делука каже:

„Суздржавамо се од сучељавања, а свако живи свој живот. Тешко је разумети, још теже прихватити туђу културу и обичаје. Осамдесет година смо седели скрштених руку, а потом је, аутономијом, некадашња аустријска мањина постала већински народ покрајине.“

Локални Аустријанци другачије гледају на ствари. Сматрају се жртвама фашистичке и постфашистичке окупације која, по њима, није искорењена. Као доказ указују на две забране Рима: забрањено им је да уклоне џиновски рељеф фашистичког диктатора Бенита Мусолинија са фасаде покрајинске финансијске управе. Разлог је, наводно, заштита културних споменика.

Друго, одлуком Министарства одбране у Риму, забрањено је постављање табли „О историјској истини” испред пет костурница италијанских војника који су пали на ратиштима Јужног Тирола у Првом светском рату.

Историја указује, међутим, да италијанска војска није крочила у Јужни Тирол све до проглашења примирја 1918. Костурнице су подигнуте тридесетих година прошлог века по наређењу Мусолинија – не би ли се свету показало да је „сваки педаљ Јужног Тирола натопљен крвљу италијанских хероја”.

Ко тамо почива утврдила је међународна историјска комисија пре пола века. Већином су сахрањени италијански војници са других ратишта. Мањи број сахрањених није пао у рату. Преминули су у послератним годинама – као цивили.

Алпски хајдуци пркосе Риму