У новој години и нове пореске мере

Порез на добит 2009-2012 у процентима (Фото: Политика)

Београд – Почетак ове пословне године обележиће примена неколико пореских измена, које су, како каже Биљана Бујић, директор Одељења КПМГ за пореске и правне послове, остале у сенци повећања ПДВ. Реч је о мерама које ни по чему нису мање значајне од тог потеза и од којих се очекује да Србију и њен порески систем приближе доброј пракси ЕУ.

Реч је, по оцени Бујић, у првом реду о опорезивању ПДВ промета непокретности чиме се практично омогућава њихов финансијски лизинг. Као мера на побољшању ликвидности обвезника ПДВ, чији је промет мањи од 50 милиона динара у претходних 12 месеци, уведена је могућност да се пријаве за плаћање ПДВ по наплаћеном, а не по фактурисаном потраживању. Тиме треба да се побољша ликвидност малих фирми, јер неће морати унапред да плаћају ПДВ, већ ће га измирити тек када паре легну на рачун.

Као посебна мера која се тиче грађевинског сектора уводи се да, под одређеним условима, извођач радова на рачуну који издаје инвеститору неће обрачунавати ПДВ, већ се та обавеза пребацује на инвеститора. Ово се примењује само на извођаче радова и инвеститоре који овај статус имају у планирању и изградњи. На овај начин извођач радова има мању обавезу ПДВ за плаћање држави. Извођач радова више не плаћа ПДВ држави, а онда чека да му инвеститор плати рачун (укључујући и фактурисани ПДВ), чиме се побољшава његова ликвидност. То значи да ће се у овом случају, уместо да инвеститор ПДВ плати извођачу радова по примљеном рачуну, ПДВ плаћати директно држави.

Од 1. јануара 2013. важи и нови лимит за обавезну регистрацију за ПДВ од осам уместо досадашња четири милиона динара опорезивог промета у претходних 12 месеци. Новим правилима, наглашава Бујић, која су усклађена са принципима ЕУ, у то могу да се укључе и фирме које имају промет мањи од осам милиона евра, али ако за то имају интерес.

Од веома великог значаја је, како напомиње Биљана Бујић, и брисање из прописа минималног промета који фирма мора да оствари у календарској години (два милиона динара) да би остала у систему ПДВ. То је, према њеној оцени, био непремостив проблем за нове, гринфилд, инвестиције које нису завршаване у току једне календарске године. За све њих постојала је опасност да изгубе статус обвезника ПДВ, јер у календарској години немају промет, а то значи и губитак могућности да поврате ПДВ плаћен добављачима. Тиме се доводила у питање и економска исплативост започете инвестиције.

За нашу саговорницу од великог значаја за Србију су и измене Закона о акцизама, не само због проширења плаћања те трошарине на течни нафтни гас за све потрошаче, већ и онога што се у ЕУ зове „изједначавање висине акциза према употреби деривата”. Другим речима, да иста употреба деривата буде једнако оптерећена. Ако је, рецимо, потрошња дизела изједначена са безоловним бензином, нема ниједног разлога да акциза за та горива буде различита. До краја 2014. године, повећаваће се и постепено изједначавати износи акцизе на моторне бензине, гасна уља и ТНГ који се користе за погон путничких аутомобила. Тако ће од 1. јануара 2005. године акциза на дизел и безоловни бензин бити изједначена и износиће 50 дин. по литру, а износ акцизе на ТНГ као еколошко гориво остаће нешто нижи и биће 40 динара по литру. Бујић као добар пример акцизне политике наводи и њену предвидивост не само када су у питању давања за деривате нафте, већ и за дуванске производе. Међутим, није познато да ли ће Србија и када проширити и списак опорезивања осталих енергената као што су струја, гас, угаљ и кокс, а што је обавеза свих чланица ЕУ. О томе се код нас још јавно не говори, али све државе које су се придруживале ЕУ морале су ово да примене.

„Евентуална намера државе да пореску основицу прошири и на овај начин мора бити позната знатно раније од њеног самог доношења”, упозорава наша саговорница.

Једна од новина нашег законодавства односи се на више опорезивање прихода фирми из такозваних пореских рајева. До сада те фирме за приходе остварене у пословима с нашим предузећима по основу услуга нису плаћале порез, а када су у питању ауторске накнаде, камате, закупнине порез се плаћао по стопи од 20 одсто. Од сада ће се по свим овим основима, укључујући и услуге, плаћати порез од 25 одсто.

Добро је, сматра Бујић, што Србија у нову годину улази са најобухватнијим пореским изменама, које су, мотивисане, пре свега, повећањем буџетских прихода, али има и пуно тога што ће привреди олакшати пословање. За њу ипак остаје нејасно због чега законодавац није омогућио страним лицима да се региструју за ПДВ у Србији. Недоречен је и порески третман губитка који домаћа фирма оствари код продаје потраживања. У пракси се тај губитак третира као непризнати трошак па се и на њега плаћа порез на добит.

ПДВ као одговор на кризу

Србија је, подсећа Бујић, једна од последњих европских земаља која је у одговору на кризу и висок буџетски дефицит, повећала Порез на додату вредност са 18 на 20 одсто. Томе су минулих година прибегле многе, богатије и економски јаче земље од нас. Хрватска је, на пример, од 2009. до 2012. повећала овај порез са 22 на 25 одсто. Чешка са 19, на 20, Мађарска са 20 на 27, Холандија са 19 на 21, Румунија са 19 на 24 одсто… Просечна стопа ПДВ у Европи је 20, а у ЕУ 21,13 процената.

У новој години и нове пореске мере