Екославија

Љубодраг Савић (Фото: Политика)

Бивша заједничка држава била је по мери већине народа, али се ипак распала додајући тешком историјском наслеђу нове оловне окове, који ће и у наредним деценијама оптерећивати односе међу државама насталим на тлу бивше СФРЈ. Чини се да је с ратовима завршено, али та опасност, посебно на осетљивим балканским просторима, није дефинитивно избегнута.

Да ли је упркос неславној блиској и даљој прошлости и многобројним и тешко решивим проблемима, могуће унапредити обим и квалитет економске сарадње? Да ли све државе имају исте циљеве и интересе у вези сапобољшањем међусобних економских односа?

Иако је од распада СФРЈ прошло само две деценије, путеви а нарочито ефекти развоја самосталних држава били су веома различити. Најбоље се снашла Словенија, јер је од 2004. године чланице ЕУ. У добром правцу иде и Хрватска, јер ће чланица постати ове године. Остале четири државе се налазе у прилично сложеној економској ситуацији, с врло неизвесним перспективама приступања ЕУ.

Глобална економска криза је погодила свих шест држава. Иако се чини да Словенија и Хрватска тренутно трпе најтеже последице кризе, анализа ефеката развоја у првој деценији 21. века, кроз четрнаест најважнијих показатеља, упућује на другачије закључке.

Словенија се по висини просечног ранга, односно релативне успешности земље, налази на првом месту. Најбоље је рангирана по седам од четрнаест показатеља, а најлошије код три показатеља. На последњем шестом месту је Србија, иако ни по једном показатељу није ни најбоље, али ни најлошије рангирана.

Због огромних разлика у нивоу развијености и позиција у међународном окружењу, интереси шест држава за унапређење сарадње су различити. Словенија као највећи инвеститор у региону највише је уложила у сектор услуга. Од почетка кризе државе инвестирају у реални сектор, углавном уз подршку издашних владиних субвенција (Србија). Заинтересоване су пре свега за регионално тржиште, али и за продор на тржиште Русије и Белорусије, имајући у виду да Србија има повољан трговински споразум са овим земљама.

Хрватска је значајна средства ангажовала у процесу приватизације. Као и Словенија, и Хрватска је била веома активна у сектору услуга, отварајући простор за пласман њихових производа.

Србија није имала довољно капитала да се озбиљније појави на тржиштима ове две земље. Али чак и када је било покушаја, и једна и друга држава су проналазиле адекватан начин да то онемогуће.

У односима са остале три државе сарадња се одвија унутар ЦЕФТА споразума, од кога Србија има значајне користи. То су ретке државе са којима имамо суфицит у спољној трговини.

Иако је било иницијатива за оснивање заједничких предузећа (СХС железнице), очекивања да се обим и облици сарадње значајније унапреде нису много реална. Значајна препрека се налази у „тешкој” заједничкој прошлости, али се кључни разлог ипак налази у различитим економским и друштвеним позицијама и циљевима који се желе постићи у оквиру намераване сарадње.

Екославија