Албанија: У селу сви уче српски

(Фото: Новости)

Фиера – Захваљујући задивљујућој храбрости и упорности породице Дулевић, у селу Рет Либофша, у околини града Фиера на југоистоку Албаније, трећу годину ради прва и једина српска основна школа.

За ову просветитељску мисију, домаћин Екрем Дулевић је даровао своју кућу. Преуредио је за потребе школе у којој данас педесетак ђака сриче српску азбуку. Уче о српској историји и традицији.

Наставу за ученике од првог до четвртог разреда изводе учитељи који долазе из Скадра и Тиране.

„Половином септембра 2010, када смо почели, био је то курс српског језика и требало је да га држимо у време викенда. Интересовање је, међутим, било огромно и сада имамо Прву основну школу са четири, а наредне школске године са пет разреда“, прича Екрем Дулевић, који је и председник “Јединства”, недавно основаног Удружења Срба у Албанији.

Нису баш сви у Рет Либофши, српско-албанском селу са око 420 српских кућа, благонаклоно гледали на то што се у дворишту Дулевића, пред улазним вратима школе, вијори српска застава.

Најпре се кренуло са покушајем подмићивања родитеља да децу не шаљу у школу. Уцењивани су и учитељи. Када то није уродило плодом, прешло се на отворене претње – чак и смрћу, члановима фамилије Дулевић.

Село Цицерона

Село Рет Либофша је у општини Либофша, која припада области Фиер, једној од 26 колико их је у Албанији. Ова област је позната по античком граду Аполонија где је једно кратко време боравио Цицерон, славни римски оратор.

„Било је свакојаких притисака, од скидања српских симбола – заставе и табле школе, до претње смрћу мојој деци од припадника Црвено-црне алијансе. Били смо принуђени да током одржавања наставе, али и ноћу, држимо страже под оружјем“, каже Екрем, и додаје да је сада ситуација неупоредиво боља захваљујући већем разумевању албанске државе.
Захвалност на несебичној помоћи и подршци, како каже, дугује и оцу Исмету, браћи Љубанду, Голобу, Џевахиру и Мирку, као и свом братству.

У лепо уређеној учионици, школском химном “Свети Сава”, дочекују нас ученици трећег и четвртог разреда. Показују нам свеске са обрађеним градивом исписане на српском језику, ћирилицом и латиницом, цртеже са изложбе.

На часове, како нам рекоше, долазе с великом вољом јер желе да што боље овладају српским језиком. Да стекну знања о историји и култури својих предака.

Домаћини нам објашњавају да су се у ове крајеве доселили 1924. године из околине Новог Пазара и Тутина. Њихови преци су, у ствари, муслимани српског порекла чији се потомци данас изјашњавају као Срби и узимају српска презимена.

Према речима Дулевића, рад школе финансијски је помагала држава Србија преко Министарства за дијаспору, а од наше амбасаде у Тирани добили су обећање да ће будуће финансирање преузети МИП.

„Планирамо да подигнемо нову школску зграду. Урађен је пројекат и о свему смо обавестили нашу амбасаду. Очекујемо помоћ матичне државе“, каже Дулевић.

Председница Удружења породица палих бораца 1990-1990, Добрила Копривица, уручила је школи лаптоп најновије генерације, а Павле Лучић из Удружења војних пензионера Србије Екрему Дулевићу сабљу у минијатури Доситеја Обрадовића и монографију “Чудесна Србија”.

Домаћини су за своје госте из Србије организовали дружење у сеоском Дому културе, уз српске песме и игре и музицирање локалног српског оркестра, као и вокалног солисту Милета Лекића из Скадра.

Албанија: У селу сви уче српски