Редовна годишња скупштина удружења Ћирилица

(Фото: Удружење Ћирилица)

Нови Сад – Химном ћирилици, коју је написао Владика Николај, а мелодију креирао Никола Зорић почела је 5. годишња скупштина уружења Српског удружења Ћирилица у школи Светозар Милетић у Новом Саду. Председник Ћирилице песник, Добрица Ерић каже да годинама покушава да убеди уреднике издавачких кућа да књиге штампају ћирилицом и да је неретко због тога био нападан.

Добрица Ерић

„Има наук, оно што вам хвале, бежите од тога, а ако вас нападају, знајте да сте на правом путу. Некада, у време Вука и Гетеа ћирилица је дошла до Енглеске и у парламенту је пао предлог да то буде званично писмо. А то је пало у води после примедбе да то кошта. А код нас данас на сваком кораку бљешти латиница, а наша ћирилица само може да се види на пекарама, печењарама и судовима. Даће Бог, биће другачије“, рекао Ерић, који је потом одрецитовао „Дечанску ризницу“.

Издавачка кућа „Мирослав“ је књигу „Илијада на десетерцу“ Слободана Јарчевића поклонила Добрици Ерићу.

„Неће то увек трајати. Проћи ће и ово чудо, па ћемо уместо борбе за ћирилицу држати опело неком другом писму“, рекао је председник „Ћирилице“, захваливши се на поклону.

Хрвати и западна ћирилица

Потпредседник Ћирилице, Миодраг Мишо Којић подсетио је на угроженост овог, јединог српског „писма које у форми западне ћирилице покушавају да својом прикажу Хрвати“.

Миодраг Мишо Којић

„За све писмене Србе и оне који поштују духовну баштину и своје корене латиница је увек сматрана окупационим писмом за Србе и увек је стизала на бајонетима непријатељских војника. Зна се да су народни трибуни Светозар Милетић и Петар Кочић робијали због одбране ћирилице у Аустроугарској, зна се како је 14 учитеља у окупираној Црној Гори 1916. године стављено пред војни суд и осуђено јер нису хтели да уместо ћирилице предају латиницу, да су сви јавни натписи у окупираној Србији 1915. године морали бити замењени латиничним, а да је исто важило на територији НДХ, да је митрополит Петар Зимињић платио главом што није хтео да промени печате са ћирилице на латиницу, да је 27 професора у Црној Гори отпуштено са посла због ћирилице“, рекао је Којић.

Он је додао да је довољно прошетати улицама српских градова и увидети бесмисленост приче о угрожености латинице.

Члан председништа „Ћирилице“, Петар Јаћимовић је подсетио на српку величину, Светозара Милетића, у два мандата градоначелника Новог Сада.

„Иритирана мађарска влада га је суспендовала. Да би онемогућили деловање због чланка у часопису „Застава“ 1869. године осуђен је на годину дана затвора. Ћирилице је било у туђој угарској држави, а данас је у нашој држави нема. Ситуација је катастрофална и прети опасност њеног потпуног нестанка. Лингвисти и они који српском народу не желе добро удружили су се. На другој страни су они који желе сачувати наше благо, српски језик и ћирилицу. Чини ми се да су наши чланови свесни тога. Лаза Костић је говорио да су са ћирилицом Срби настали, а са њеним нестајањем и они би нестали“, рекао је Јаћимовић.

Винчанско писмо и ћирилица

Представник „Ћирилице“ у Москви, Божидар Митровић предложио је да се одреди рок од две године да се примени члан 10 Устава Србије и примене акти УН за образовање усвојени у Паризу 1973. године „или се Удружење неће моћи одупрети радикализацији борбе за ћирилицу“.

„‘Ћирилица’ је упознала надлежне о том природном процесу заштите нашег писма. По истеку рока, ако се ништа не промени, предлажем да се наше удружење пререгиструје у политичку странку и укључи у освајање власти свим допуштеним средствима. Желимо да надлежни преузму функције које ми остварујемо као аматери са практично никавим средствима“, рекао је Митровић.

Он заступа тезу да постоји континуитет азбуке од времена цивилизације у Винчи до данашњиг дана.

„У Винчи нису пронађени знаци, то је писмо и то се крије и нипшодаштава. Светислав Билбија их је прецизно прочитао и видео је да пише коловени. Ступидна неодржива колонијална наметачка историографија не дозвољава да се види истина да је корен ћирилице ово што је остављено у Винчи“, нагласио је Митровић.

Митровић је предложио да се затражи да сва роба која има етикете на колонијалном писму латиници буде опорезована са пет посто.

Није нам остављена само да је чувамо, морамо њоме да пишемо

Борис Вратина са Универзита у Косовској Митровици каже да ћирилица није једина ствар нашег индентитета, али је његов суштински део.

„Реч је престала да важи, на историјску сцену ступио је уговор, а ни уговор није више оно што је требало да буде. Историја се може поделити на три доба. Прво доба краси она из Питијског пророчишта: Упознај самог себе, друго доба је на принципу – човек је оно што од себе начини, а ово, треће доба које почиње по некима са октобарском револуцијом, а по другима у или 70-тим годинама прошлог века, има девизу: Све је могуће. Идеја слободе која респектује слободу онога другога је идеја коју је Европа преузела из старе Грчке као своју. Видимо је у „Кнежевој вечери“ и ту се види да смо ми европски народ. Тако видимо да је Европа напустила сопствене идеале, дакле, идеју слободе“, рекао је Вратина и закључио:

„Нама ћирилица није остављена само да је чувамо, ми морамо њоме да пишемо. И то је оно што је одлучујуће.“

Са скупштине је предложено да се књиге на ћирилици ослободе ПДВ-а, да се приужи отпор „својеврсној културној и духовној колонизацији са Запада и од Хрватске“, да се обустави штампање речника српско-хрватског језика САНУ, да Матица српска изостави и издања правописа где је латиница наведена као стандардно писмо, а да се смене Иван Клајн и Мато Пижурица, те декан Александра Врањеш због антиуставног деловања. Такође, да се сва књижевна дела на српском језику укључе у српску књижевност укључујући и у дубровачку.

Редовна годишња скупштина удружења Ћирилица