Нагађања како ће изгледати новчић од билион долара (Фото: Политика) Вашингтон – „Јесте шашаво, али бенигно, док је друга опција не само блесава него и катастрофална”, написао је у својој колумни у „Њујорк тајмсу” Пол Кругман, један од најпознатијих америчких економиста, укључујући се у ових дана све актуелнију дебату о предстојећем политичком судару председника Барака Обаме са опозицијом у Конгресу, овога пута око подизању лимита за задуживање владе. Обамина администрација ће практично „ударити у плафон” већ средином фебруара, ако се дотле не постигне договор са републиканцима о новој законској граници за позајмљивање. То значи да би највећа економска сила практично банкротирала, јер не би више могла да плаћа своје рачуне, укључујући ту и откуп доспелих обвезница у поседу Кине, Јапана и других страних и домаћих инвеститора којима је финансиран досадашњи буџетски дефицит. Ово је додуше већ виђено у лето 2011, када је договор постигнут у минут до 12, и због чега је агенција „Стандард и Пурс” први пут у историји смањила кредитни рејтинг САД. Републиканци, који су почетком године изгубили битку са Белом кућом око „фискалне литице”, овога пута најављују да ће питање новог лимита за задуживање искористити да изнуде оно што у минулој рунди нису успели: озбиљно смањивање државних социјалних програма, у складу са њиховом идеологијом по којој – што са мање пара располаже федерална власт, то боље. У овом контексту појавила се и идеја о платинском новчићу (једном или два) од билион долара. По једном закону из средине деведесетих, Трежери департмент (министарство финансија) може да кује платинске новчиће и одреди им сваку вредност, што укључује и могућност да без обзира на садржај драгоценог метала у тој кованици, она може да има номиналну вредност и од билион (хиљаду милијарди) долара. Тај новчић (или два, више се не помиње) био би депонован код Федералних резерви (централне банке), које би онда на рачун владе пребациле билион (или два), па због тога не би била потребна нова одлука Конгреса (односно Представничког дома у коме републиканци имају већину) о новом плафону за задуживање. А колатерални резултат био би и очување социјалних програма, намењених пре свега сиромашнијим и старијим Американцима. У својој најновијој колумни Пол Кругман, на питање да ли би председник Обама требало да искористи опцију платинског новчића, ако републиканци покушају да Америку гурну у банкрот, одговара: „Апсолутно”. За то су и неки конгресмени из редова демократа. Аргумент за то није само унутрашњи, већ и глобалне последице немогућности САД да сервисира своје дугове, од којих би паника на светским берзама била прва, после чега би уследио нови круг опште рецесије. Подизање законске границе за задуживање државе досад је била рутинска ствар. Примерице, за осам година председниковања Роналда Регана, кога републиканци често призивају као узорног лидера, то је учињено чак 18 пута. Да ли би штампање нових долара којима би „покриће” био платински новчић изазвало инфлацију? Економисти тврде да не би, јер би трошкови државе били исти као кад би Конгрес озваничио нови плафон за позајмљивање. Упркос свему, утисак је да је мало изгледа да ово „шашаво” решење буде примењено. Обама није за ову врсту пречица, па чак није вољан ни да потегне 14. уставни амандман, који каже да влада САД не сме да буде доведена у позицију да не може да намирује своје финансијске обавезе. Због тога је чаробни новчић од платине само адут у вашингтонском политичком покеру. Неки колумнисти мисле да би то могла да буде и провокација републиканаца да дискредитују председника. Како год било, улог је велики. (Милан Мишић / Политика) Кованица од билион долара

Нагађања како ће изгледати новчић од билион долара (Фото: Политика)

Вашингтон – „Јесте шашаво, али бенигно, док је друга опција не само блесава него и катастрофална”, написао је у својој колумни у „Њујорк тајмсу” Пол Кругман, један од најпознатијих америчких економиста, укључујући се у ових дана све актуелнију дебату о предстојећем политичком судару председника Барака Обаме са опозицијом у Конгресу, овога пута око подизању лимита за задуживање владе.

Обамина администрација ће практично „ударити у плафон” већ средином фебруара, ако се дотле не постигне договор са републиканцима о новој законској граници за позајмљивање. То значи да би највећа економска сила практично банкротирала, јер не би више могла да плаћа своје рачуне, укључујући ту и откуп доспелих обвезница у поседу Кине, Јапана и других страних и домаћих инвеститора којима је финансиран досадашњи буџетски дефицит.

Ово је додуше већ виђено у лето 2011, када је договор постигнут у минут до 12, и због чега је агенција „Стандард и Пурс” први пут у историји смањила кредитни рејтинг САД.

Републиканци, који су почетком године изгубили битку са Белом кућом око „фискалне литице”, овога пута најављују да ће питање новог лимита за задуживање искористити да изнуде оно што у минулој рунди нису успели: озбиљно смањивање државних социјалних програма, у складу са њиховом идеологијом по којој – што са мање пара располаже федерална власт, то боље.

У овом контексту појавила се и идеја о платинском новчићу (једном или два) од билион долара. По једном закону из средине деведесетих, Трежери департмент (министарство финансија) може да кује платинске новчиће и одреди им сваку вредност, што укључује и могућност да без обзира на садржај драгоценог метала у тој кованици, она може да има номиналну вредност и од билион (хиљаду милијарди) долара.

Тај новчић (или два, више се не помиње) био би депонован код Федералних резерви (централне банке), које би онда на рачун владе пребациле билион (или два), па због тога не би била потребна нова одлука Конгреса (односно Представничког дома у коме републиканци имају већину) о новом плафону за задуживање. А колатерални резултат био би и очување социјалних програма, намењених пре свега сиромашнијим и старијим Американцима.

У својој најновијој колумни Пол Кругман, на питање да ли би председник Обама требало да искористи опцију платинског новчића, ако републиканци покушају да Америку гурну у банкрот, одговара: „Апсолутно”.

За то су и неки конгресмени из редова демократа. Аргумент за то није само унутрашњи, већ и глобалне последице немогућности САД да сервисира своје дугове, од којих би паника на светским берзама била прва, после чега би уследио нови круг опште рецесије.

Подизање законске границе за задуживање државе досад је била рутинска ствар. Примерице, за осам година председниковања Роналда Регана, кога републиканци често призивају као узорног лидера, то је учињено чак 18 пута.

Да ли би штампање нових долара којима би „покриће” био платински новчић изазвало инфлацију? Економисти тврде да не би, јер би трошкови државе били исти као кад би Конгрес озваничио нови плафон за позајмљивање.

Упркос свему, утисак је да је мало изгледа да ово „шашаво” решење буде примењено. Обама није за ову врсту пречица, па чак није вољан ни да потегне 14. уставни амандман, који каже да влада САД не сме да буде доведена у позицију да не може да намирује своје финансијске обавезе.

Због тога је чаробни новчић од платине само адут у вашингтонском политичком покеру. Неки колумнисти мисле да би то могла да буде и провокација републиканаца да дискредитују председника. Како год било, улог је велики.

(Милан Мишић / Политика)

Кованица од билион долара