Мирослав Лазански Квалитет мира на југу државе зависи од квалитета државе. Крајем фебруара сада већ далеке 1990. био сам у Монсу у Белгији, гост тадашњег врховног команданта НАТО-а, америчког генерала Џона Галвина: интервју за загребачки „Данас”, СФР Југославија је још постојала. После интервјуа и ручка са генералом у официрском клубу, шеф за информисање СХАПЕ, а то је Врховна команда НАТО-а, амерички пуковник Дејвид Бурпе и белгијски пуковник Вилен одвели су ме до најновијег компјутерског центра СХАПЕ. Велики ИБМ компјутер „креј-4”, двадесетак екрана и електронских конзола са послужиоцима који су се једва назирали у полумраку просторије са температуром од 18 степени. У то време права звер од рачунара, седам јединица са банкама података, све спојено у четвороугаоној конфигурацији. Да не дужим, симулирали су ми неколико типова новог света у 21. веку, од распада Совјетског Савеза и нестанка биполарности, до шест модела новог светског поретка. Наравно, одмах сам затражио да ми представе судбину Југославије у тој симулацији. Убацили су у рачунар игру „Конекс” и кренули од 21. марта 1909. када је председник немачке владе Билов јавио Изволском, иначе министру спољних послова Русије, да Немачка подржава аустроугарску анексију Босне, која се, наравно, десила раније. Русија то схвата као претњу њеним интересима на Балкану, Немци по сваку цену желе да изолују Русију од Француске и Велике Британије, док Србија тражи војну помоћ од Русије. Берлин размишља да Србији понуди пакт о ненападању и тако одржи Русију изван Балкана, уз истовремене примамљиве финансијске понуде Румунији, Бугарској и Црној Гори, све у циљу да се Србија заобиђе и повећа притисак на њу. Компјутер је зујао и даље и на екрану се појавило име извесног уличног изгредника Адолфа Шикелгрубера, честог госта бечких пивница. Техничар за екраном убацује у рачунар захтев бечкој полицији да ухапси тог човека, али компјутер одговара да су ухапшена два човека по имену Адолф Шикелгрубер. Први је зубар и као опасан тип задржан је у затвору, други је млади молер, сликар аматер, невин је и безопасан, и зато је пуштен. Рачунар пропушта шансу да у симулацији спречи Други светски рат, јер невини бечки молер и сликар аматер био је Адолф Хитлер. Футуристички повратак у прошлост? Не, такав је пут историје… Нисам се одједном сетио те давне симулације у моју част, и још у седишту СХАПЕ, иако ме компјутер ИБМ некако подсећа на нашу садашњу ИБМ „административну линију”. Јер, „Велику Албанију” правили су Хитлер и Мусолини. А она је већ ту и није потребна никаква нова , данашња, симулација да бисмо је видели. Наравно, ко хоће да види. Почев од југа ,,уже Србије“ где држава Србија јасно демонстрира своју немоћ. Та смејурија са ултиматумима око споменика ОВК терористима усред државне територије ,,уже Србије“ само је још један доказ да немамо стратегију, немамо доктрину, немамо процедуру, а немамо ни политику. Не може се правна држава доказивати у борби против корупције и лоповских тајкуна, а истовремено бити немоћна против оних који противзаконито подижу споменике бившим терористима. Изрекнете ултиматум, па га онда продужите, па сада на крају молите да се споменик само пресели на другу локацију. Фасцинантна је та неподношљива лакоћа подизања и постављања споменика разним квислинзима данас у Србији. Од плоче извесном Аћиф ефендији до споменика припадницима ОВК. Шта се урадило са том плочом Аћиф ефендији? Ништа, јер у питању је коалициона власт. Да ми је при руци онај фамозни НАТО-ов ИБМ„креј-4” рачунар можда би симулација избацила и локацију свете српске земље, где би неко од припадника немачке националне мањине у Србији, наравно под условом да та мањина има и некакву странку у коалицији на власти, дакле можда би пожелео да на комадићу српске земље подигне и споменик Адолфу Хитлеру, али оном зубару, не молеру… Па да онда ти Немци, са нашег дела Дунава, затраже да на преговоре око тог спорног споменика дођу представници амбасада САД, Велике Британије, Француске. Што да не, и ми имамо своје „момке из Бразила”. Јер, ови момци из ОВК су се заправо борили за Србију, за демократску и мултиетничку Србију и њен територијални интегритет. А сви полицајци и припадници војске Србије који су доле пали, ко им је крив што нису побегли у Беч, или Пешту када је запуцало. Били би касније сви амнестирани. Уз највише почасти. Случај споменика припадницима ОВК на југу Србије показује да у Србији нема закона, већ да постоји само политичка комбинаторика. Наше су власти показале да нису спремне да адекватно и правовремено реагују, али и да су екстремни Албанци са југа Србије спремни да сваку прилику искористе за своје циљеве. Квалитет мира на југу Србије зависи од квалитета државе. А ИБМ компјутер са почетка ове приче? Па, аналогија садашње ситуације са оном коју су пред Први светски рат створили Аустријанци и оном коју су 1941. године извели Хитлер и Мусолини је у томе што су имали исти циљ. Укротити Србију. (Мирослав Лазански / Политика) Рачунар спасава Србију

Мирослав Лазански

Квалитет мира на југу државе зависи од квалитета државе.

Крајем фебруара сада већ далеке 1990. био сам у Монсу у Белгији, гост тадашњег врховног команданта НАТО-а, америчког генерала Џона Галвина: интервју за загребачки „Данас”, СФР Југославија је још постојала. После интервјуа и ручка са генералом у официрском клубу, шеф за информисање СХАПЕ, а то је Врховна команда НАТО-а, амерички пуковник Дејвид Бурпе и белгијски пуковник Вилен одвели су ме до најновијег компјутерског центра СХАПЕ. Велики ИБМ компјутер „креј-4”, двадесетак екрана и електронских конзола са послужиоцима који су се једва назирали у полумраку просторије са температуром од 18 степени. У то време права звер од рачунара, седам јединица са банкама података, све спојено у четвороугаоној конфигурацији. Да не дужим, симулирали су ми неколико типова новог света у 21. веку, од распада Совјетског Савеза и нестанка биполарности, до шест модела новог светског поретка.

Наравно, одмах сам затражио да ми представе судбину Југославије у тој симулацији. Убацили су у рачунар игру „Конекс” и кренули од 21. марта 1909. када је председник немачке владе Билов јавио Изволском, иначе министру спољних послова Русије, да Немачка подржава аустроугарску анексију Босне, која се, наравно, десила раније. Русија то схвата као претњу њеним интересима на Балкану, Немци по сваку цену желе да изолују Русију од Француске и Велике Британије, док Србија тражи војну помоћ од Русије. Берлин размишља да Србији понуди пакт о ненападању и тако одржи Русију изван Балкана, уз истовремене примамљиве финансијске понуде Румунији, Бугарској и Црној Гори, све у циљу да се Србија заобиђе и повећа притисак на њу. Компјутер је зујао и даље и на екрану се појавило име извесног уличног изгредника Адолфа Шикелгрубера, честог госта бечких пивница.

Техничар за екраном убацује у рачунар захтев бечкој полицији да ухапси тог човека, али компјутер одговара да су ухапшена два човека по имену Адолф Шикелгрубер. Први је зубар и као опасан тип задржан је у затвору, други је млади молер, сликар аматер, невин је и безопасан, и зато је пуштен. Рачунар пропушта шансу да у симулацији спречи Други светски рат, јер невини бечки молер и сликар аматер био је Адолф Хитлер. Футуристички повратак у прошлост? Не, такав је пут историје…

Нисам се одједном сетио те давне симулације у моју част, и још у седишту СХАПЕ, иако ме компјутер ИБМ некако подсећа на нашу садашњу ИБМ „административну линију”. Јер, „Велику Албанију” правили су Хитлер и Мусолини. А она је већ ту и није потребна никаква нова , данашња, симулација да бисмо је видели. Наравно, ко хоће да види. Почев од југа ,,уже Србије“ где држава Србија јасно демонстрира своју немоћ. Та смејурија са ултиматумима око споменика ОВК терористима усред државне територије ,,уже Србије“ само је још један доказ да немамо стратегију, немамо доктрину, немамо процедуру, а немамо ни политику. Не може се правна држава доказивати у борби против корупције и лоповских тајкуна, а истовремено бити немоћна против оних који противзаконито подижу споменике бившим терористима. Изрекнете ултиматум, па га онда продужите, па сада на крају молите да се споменик само пресели на другу локацију. Фасцинантна је та неподношљива лакоћа подизања и постављања споменика разним квислинзима данас у Србији. Од плоче извесном Аћиф ефендији до споменика припадницима ОВК. Шта се урадило са том плочом Аћиф ефендији? Ништа, јер у питању је коалициона власт.

Да ми је при руци онај фамозни НАТО-ов ИБМ„креј-4” рачунар можда би симулација избацила и локацију свете српске земље, где би неко од припадника немачке националне мањине у Србији, наравно под условом да та мањина има и некакву странку у коалицији на власти, дакле можда би пожелео да на комадићу српске земље подигне и споменик Адолфу Хитлеру, али оном зубару, не молеру… Па да онда ти Немци, са нашег дела Дунава, затраже да на преговоре око тог спорног споменика дођу представници амбасада САД, Велике Британије, Француске. Што да не, и ми имамо своје „момке из Бразила”. Јер, ови момци из ОВК су се заправо борили за Србију, за демократску и мултиетничку Србију и њен територијални интегритет. А сви полицајци и припадници војске Србије који су доле пали, ко им је крив што нису побегли у Беч, или Пешту када је запуцало. Били би касније сви амнестирани. Уз највише почасти.

Случај споменика припадницима ОВК на југу Србије показује да у Србији нема закона, већ да постоји само политичка комбинаторика. Наше су власти показале да нису спремне да адекватно и правовремено реагују, али и да су екстремни Албанци са југа Србије спремни да сваку прилику искористе за своје циљеве. Квалитет мира на југу Србије зависи од квалитета државе.

А ИБМ компјутер са почетка ове приче? Па, аналогија садашње ситуације са оном коју су пред Први светски рат створили Аустријанци и оном коју су 1941. године извели Хитлер и Мусолини је у томе што су имали исти циљ. Укротити Србију.

(Мирослав Лазански / Политика)

Рачунар спасава Србију