(Фото: Новости)
Београд – Не само да смо несрећни, него се ни не надамо да ће нам ускоро бити боље. Сваки други грађанин Србије од ове године очекује само – економске потешкоће. У дубоком финансијском безнађу живи чак 41 одсто наших суграђана и зато са Великом Британијом делимо десето место међу највећим песимистима света. Све ово показује истраживање о економским очекивањима за 2013. годину коју је спровео „Галуп интернешнл“.
Резултати кажу да је Европа у дубокој депресији. Када размишљају о судбини својих новчаника, Португалци су у највећем минусу. Чак 85 одсто испитаника стрепи од економских потешкоћа. А прате их Французи. Међу десет најутученијих народа су и Белгијанци, Шпанци, суседи из БиХ, Ирци, Немци и Пољаци. Очигледно да државе Старог континента, ма колико богате биле, и даље стрепе од кризе.
„Народ реагује на реалне економске показатеље“, објашњава психотерапеут Зоран Миливојевић. “ У свакодневном животу имају читав низ доказа да лошије живе и да ни ове године неће бити боље. Песимизам код Срба показује и недостатак визије. Када човек види да је нешто бар кренуло, може да се нада бољем. Овако, тумара у мраку. Наш песимизам можда и није толико лош, јер нам даје реалну слику о садашњој ситуацији. То је посебно важно за оне који размишљају о покретању свог бизниса. Боље да знају да су услови лоши, него да се залећу.“
Зато ни домаће економисте не чуди превише што су Срби међу лидерима по песимизму. Ово „Галупово“ истраживање показује да свега 12 одсто наших грађана очекује економски просперитет. Трећина не очекује ни боље ни горе.
„Са сигурношћу се једино може очекивати да ће у фебруару 2013. реални трошкови живота, у поређењу са 2012, бити мањи бар за 3,45 процената, пошто ће овај месец имати један дан мање. Све остало је у домену нагађања“, сматра економиста Данијел Цвјетићанин. “ У Србији би степен економског оптимизма био на вишем нивоу да је потрошња усклађена са производњом, односно за петину нижа. И да је увоз усклађен са извозом, што значи да би у продавницама било упола мање робе. Много је комотније распродавати ресурсе који су нам оставиле претходне генерације, задуживати се у иностранству, а дугове остављати деци и унуцима! И немилице трошити, трошити… и при том бити „несрећан“ због лоших перспектива, које су свакоме очигледне.“
Песимизам међу грађанима Србије могао би да утиче на пословне резултате, упозоравају стручњаци. С једне стране је резултат лоше ситуације у земљи, а с друге је и одговоран за скроман учинак.
„Пословно расположење је врло битно у свакој привреди“, истиче економиста Љубомир Маџар.
„Управо од гледишта на економију и живот зависе и пословне иницијативе и нове предузетничке идеје. То што је Србија у врху песимиста значи, прво, да реална ситуација даје јак основ за такво размишљање. Показује да и наши привредници немају чему да се надају. Друго, ово је лош предзнак за било каква економска очекивања. На сва ограничења, још имамо и терет паралисаног пословног света.“
Како су се усрећили
Део међународне студије „Галупа“ је и истраживање колико смо срећни. Грађани Србије су овде девети међу најнесрећнијим народима света. Испред нас су житељи Либана, Западне Обале и Газе, Румуније, Ирака, Португалије, Туниса, Ирске и Пољске.
„Индикативно је да је на листи земаља са најмање срећним људима огроман број оних које је „усрећила“ евроатлантска заједница, извозећи им, уз помоћ евроатлантских активиста изнутра, прозападне режиме под маском „демократизације““, оцењује Данијел Цвјетићанин. “ Тај поучан детаљ овог „Галуповог“ истраживања сматрам најважнијим.“
Грузија, Бразил, Азарбејџан
Прави економски препород ишчекују у Грузији. Њени становници, две трећине, највећи су оптимисти. У националне економије се уздају и грађани Азербејџана, Бразила, Мозамбика, Кине, Перуа, Индије…
Џеп мери срећу
0 comments:
Post a Comment