Шверц нафте и робе цвета Дунавом

(Фото: Курир)

Београд – Мета лопова на рекама је сва роба која се лако може претоварити у чамце: вреће са житом, вештачко ђубриво, кокс, отпадно говжђе, делови брода, али понајвише и гориво и нафтни деривати који се истачу у близини обала.

Количина покраднен робе обично је неприметна у односу на укупан терет, али има и случајева када се крађа примети посебно у случају вишедневног сидрења бродова у лукама.

Царина према неким подацима годишње заплени више од 400 литара горива, али је то мали проценат онога што се успе прошверцовати. Пловила на Дунаву се обично заустављају под окриљем ноћи, а онда шверцери почињу претакање горива уз чамце са дуплим дном или канистере и металне буриће, одакле се гориво дистрибуира преко развијене сарадничке мреже дуж саме обале.

Проблем за царину и полицију представља организована мрежа дојављивача који преко мобилних телефона обавештавају групе на терену о проласку полицијских и царинских пловила дуж река.

Као црна тачка за шверц горива обележен је читав ток Дунава кроз нашу земљу Смедерево, Костолац, Гроцка, Винча, Панчево, Бановци, Бачка Паланка, Нови Сад, а највећи број покушаја шверца и крађа дешава се на сидриштима бродова у Смедереву и Панчеву, јер ту бродови остају и по неколико дана.

Док се царина бави спречавањем шверца полиција има на рекама има пуне руке посла са великим бројем крађа на рекама највише се краду каблови са брода, балансни поклопци као што је био случај пре две године чиме се на пример броду причи материјална шетета која може да износи и до 10.000 евра, али нису неретки случајеви да сам посаде када пријављују крађу надувају вредност покрадене робе или бродске опреме, као што су електро мотори за бродска сидра, који су веома скупи, а који крадљивци на отпадима продају за веома ситан новац, а на депонијама завршавају и бакар из претопљених каблова, који има одличну прођу на депонијама.

У имовинске деликте на рекама како полиција жаргонски тумачи криминал спада и крађа ванбродских мотора популарних пенти на територији Београда, Новог Сада, Смедерева, Зрењанина и Кикинде.

Полиција региструје и крађе рибарских, металних или дрвених чамаца, а неки просек од пет пријављених крађа полиција успева редовно да реши три. Неретко се дешава како полиција тврди и да неке од посада бродова саме сарађују са шверцерима, а неке од тих веза датирају још из времена санкција од 1992-1995, али и полиција констатује да је највећи проблем шверц нафте.

Проблем у ефикасном спречавању кириминала на рекама је и недовољан број чамаца и пловила, па тако београдска полицијска испостава за безбедност на рекама покрива 85 километара тока Дунава кроз главни град, 62 километра Саве и 226 клиометара њиховог приобаља с обзиром на мањак пловила на чему је и једна полицијски синдикат јавно поставио питање како се реке могу контролисати са недостаком опреме.

Окосницу полицијске контроле на рекма сада чине велики алумињски чамци популарни » вукови« који активно учествују успречавању криминала на рекама и шверцу, као и спречавању самоубистава са београдских мостова која су постала учестала. Осим пловидбе полиција контролише реке и са копна тј. прешице или аутомобилом.

Полиција је знала да региструје и честе инциденте и обрачуне међу самим посадама, које настају због претеране употребе алкохола, због неспоразума између самих посада које живе често веома суровим условима живота. Полиција засада није забележила тежа повређивања.

Полиција је често успешно због одличне сарадње са локалним рибарима и лучком капетанијом који полицији значајно помажу.

Имовинске крађе на рекама се веома брзо решавају, али већу пажњу треба посветити виртуелним и фингираним пријавама у бродским књигаама, који су већи проблем него спречавање крађа. Отуда и често потиче понекад измишљање речних гусара како би се прикрио нелеглани посао на рекама, истиче саговорник Wеб портал Курира упућен у ову проблематику, који је инситирао на анонимности.

Према његовим речима постоји у будунућности реална опасност за угрожавање пловидбе на рекама кроз нашу земљу. Криминал се логично повећао са интезивирањем речног саобраћаја и засада је концентрисан већином на трговачке бродове, док није био забележен ни један напад на путничке бродове, који превозе туристе кроз нашу земљу.

Већи проблем од речног криминала је законска регулатива, каже саговорник Wеб Курира, јер законски прописи на нашим рекама треба да се осавремне и ускладе са међународним конвенцијама које требају рештит организацију пловидбе. Потреба постоји и за квалитенијим организовањем и интеграцијом речних јединица Војске Србије, МУП и Лучке Капетаније, као и осталих установа чиме би се обезбедила сигурнија пловидба, кроз Србију, спречиле гласине, а повећао доток новца у земљу.

Шверц нафте и робе цвета Дунавом