Зашто се у Европи и САД више не супротстављају мерама штедње?

Зашто се радници и студенти не супротстављају на примерен начин мерама штедње? (Фото: АП)

Брисел / Вашингтон – На прелазу из XIX у XX век, радници и студенти широм света су били спремни изаћи на улице и дати своје животе, како би се изборили за своја основна људска права, социјалну праведности, једнакост, једнаке плате и животне услове. У САД-у су се тада на удару нашли монополисти као Рокфелер, Керниџ и Вандербилт, а у Европи су лење и апатичне монархије падале једна за другом пред устаничким налетима радништва.

Данас се налазимо у сличним околностима које су довеле до промена на почетку XX века. Грчки народ, у земљи која је колевка демократије, уништен је од стране европске финансијске елите, на опште одушевљење њихових ментора са друге стране Атлантика. Грцима су наметнуте оштре мере штедње кроз низ програма, а који су договорени ван њихових граница.

Међутим, за разлику од напредних покрета од прије стотињак година, грчки радници и студенти, а и они остали који једнако трпе као и они, губе почетни елан након неколико штрајкова, јуриша на парламент и случајног уништавања покојег полицијског аутомобила.

Ове околности би требало да доведу до рушења влада у Атини, Мадриду, Лисабону и Риму, јер њима управљају банкари. Оне би требале да падну пред налетом уједињеног фронта студената, пензионера и радника, међутим, све се завршава оснивањем страначких коалиција, које предводе политички олигарси и даље у служби глобалне финансијске елите из ЕСБ-а и ММФ-а.

Зашто народу не полази за руком да оствари своје захтеве у потпуности? Главни разлог је тај што они, који не желе да одступе с власти, ефикасније користе информационе технологије на штету масовних покрета. Такозване „друштвене мреже“, као што су Твитер, Фејсбук и Линкедин, нису само надзиране од највећих безбедносних служби на свету (NSA National Security Agency, на пример), него и већи део почетног капитала којим су покренуте долази од ИН-К-ТЕЛ-а, приватне фирме која блиско сарађује са ЦИА-ом.

Није никаква тајна да је Џорџ Сорош, финансијски магнат, уложио велика средства у Фејсбук и Линкедин. Потрудио се и да Твитер буде платформа на којој ће се покренути „обојене револуције“, које је он лично финансирао путем „Open Society Instituta“. Из тога произилази да је технологија коју су најављивали као „катализатор друштвених промена“ у власништву управо оних које би те промене требале свргнути с власти, а који раднике, студенте и пензионере уводе у нови феудализам или уговорно робовласништво.

„Обојене револуције“ никада нису довеле на власт истинске представнике народа. У Украјини, Грузији, Молдавији, Киргистану и Србији су те оркестриране револуције довеле на власт реакционарне режиме који су погодовали продаји државних добара шпекулативним инвестиционим фондовима и појачали контролу над унутрашњом опозицијом. Нова класа је одмах почела флерт с институцијама које су инструмент капиталистичког надзора: Европска унија, Светска банка и ММФ.

Девастација Грчке од стране глобалне елите звучи још невјероватнија када се на листи најбогатијих Грка нашло име мајке бившег грчког премијера Папандреуа социјалистичког, који је покренуо мере штедње и тако стекао симпатије ЕУ и ММФ-а.

То је за Грке значило смањење пензија, мања издвајања за здравство, смањење плата и укидање већег дела социјалних служби. У исто време када су покренуте те ригорозне мере, Кристин Лагарде (актуелна челница ММФ-а), објављује листу с именима 2000 Грка који своја огромна богатства крију у швајцарским банкама. Обичним Грцима је преостало то да они морају да плате да би спасили управо ту елиту која свој новац држи у иностранству.

Та чињеница је требала да буде детонатор за побуну народа, који је тада требао да запоседне зграду парламента, председничку палату, министарство одбране, централну банку и главну полицијску станицу у Атини и да прогласи нову револуционарну владу. Међутим, то се није догодило. Можда су данашњи европски револуционари једноставно лењи и нису спремни да остваре своје зацртане циљеве без коалиција, компромиса и договора.

У Француској се недавно сазнало да је социјалистички министар надлежан за припрему буџета, Жером Кахузак, годинама поседовао тајни рачун у швајцарској банци УБС. Затворио га је 2010. и сву имовину пребацио у једну азијску банку. Уместо оставке, Кахузак је француском интернет порталу Медиапарт запретио тужбом за клевету због објављивања тог податка. Он је, као и Маргарет Папандреу, све негирао и као што моћници обично раде сам себе поставио изнад закона. Елита се и данас понаша као што су се понашали Луј XVI и Марија Антоанета, осим што не постоји могућност да заврше на исти начин.

Опште осиромашење које потреса јужну Европу није изузело ни Велику Британију и САД. Британско здравство је прво на „листи резова“. Министар финансија из конзервативне странке, Џорџ Осборн, у свом дугорочном плану за буџет до 2018. је најавио како се мора штедети на пензијским фондовима, у образовању и у оним државним структурама које се брину за оне најпотребитије. Док се од Британаца тражи да прихвате као нужност оштре мере владе, откривено је како три америчке компаније (Старбукс, Гугле и Амазон) плаћају врло мало или ништа пореза у Великој Британији. То је поредак на који се радници и студенти морају навићи.

У САД-у је, након што је поразио мултимилијардера Мита Ромнија, председник Обама одлучио жртвовати (а све у корист банака) два кључна програма својих демократских претходника у Белој кући. „Велфарстејт“, Френклина Рузвелта и систем здравствене заштите Линдона Џонсона. Као и њихове колеге у Европи, амерички радници и студенти су спремни да поверују у Обамина обећања о увођењу „социјалних амортизационих мера“, да би се избегле катастрофалне последице његове одлуке.

Постало је јасно да технолошки напредак и друштвене мреже користе онима који их знају боље употребити. Углавном служе за размену бесмислених информација, као што су спорт, вести о познатим особама и осталим потрошачким глупостима. „Уколико дође до окупљања критичне масе и тачке која покреће агресивну реакцију, вероватно ће неко измислити Молотов-апликацију, која ће људима омогућити да виртуелно погоде жељену мету“, закључио је Мадсен.

Зашто се у Европи и САД више не супротстављају мерама штедње?