Евро преживео 2012, али још неће оздравити

(Фото: Курир)

Брисел – Вилијам Бајтер из банкарске групације „Ситигруп“ ревидирао је наниже шансе да Грчка напусти зону евра на 60 са 90 одсто, док је бонитетна агенција „Стандард енд Пурс“ подигла рејтинг те земље за чак шест степени на Б-.

Мастрихтским уговором Европске уније формирана је заједничка европска валута. Планирано је да свака држава буде одговорна за сопствени буџет и економску политику, уз правила (често игнорисана) која би их спречавала да нагомилају превелике дугове, наводи лист.

Када је формирана монетарна унија, нису били планирани пакети помоћи за појединачне земље, али је чишћење фискалног нереда ипак постало колективни задатак, а решење проблема се још не назире.

Од помоћи је што је привремени фонд за спас, креиран да помогне Грчкој, Ирској и Португалији, прерастао у трајни, Европски стабилизациони механизам (ЕСМ).

У одговарајућем тренутку, после избора у Немачкој, та „ублажена“ реструктура ће се вероватно претворити у отпис дуга, оцењује „Економист“.

Проблеми у Шпанији и Италији такође су покренули поделу одговорности и ризика у вези са банкама. Свега шест месеци након што су лидери еврозоне обећали да ће прекинути „зачарани круг“ између банака и држава, министри финансија одобрили су законски оквир за успостављање јединствене банкарске супервизије у монетарној унији. Када супервизија буде покренута, ЕСМ ће моћи директно да докапитализује посрнуле банке.

Увођење још строжих фискалних правила

Следећи корак теба да буде механизам за затварање или реструктурисање проблематичних кредитора, уз заједнички систем гаранција депозита.

Еврозона, такође, уводи још строжа фискална правила. Лидери ће следећег јуна преговарати о предлозима да државе потпишу „уговоре“ који би их обавезали на структурне реформе, у оквиру којих би државама била понуђена помоћ током спровођења болних мера.

Међутим, надалеко најважнија акција у 2012. било је обећање председника Европске централне банке (ЕЦБ) Марија Драгија да ће „урадити све што је потребно“ да спречи распад еврозоне. ЕЦБ је навела да је спремна да купује краткорочне обвезнице земаља у проблемима у „неограниченим“ количинама, под условом да државе пристану на реформе. Након тог потеза банке, трошкови задуживања Италије и Шпаније значајно су пали.

Опасност од уљуљкавања

Све поменуте мере представљају кораке у добром смеру, али постоји опасност од уљуљкавања.

Већа стабилност у еврозони засигурно ће помоћи економији, али ЕЦБ наводи да је тај блок земаља ушао у рецесију крајем 2012. и да ће се из ње извући тек крајем идуће године. Рецесија је најдубља у проблематичним периферним земљама, а незапосленост је у сталном порасту. Више од четвртине радника и половине младих је без посла у Шпанији и Грчкој.

Уколико се привредни раст не опорави, буџетски дефицити биће све већи, дужнички терет ће расти, а банке ће остати рањиве. Дуготрајна рецесија и високе стопе незапослености такодје буде страховања од политичких немира.

Поред тога, судбина евра зависиће од одлука земаља које највише новца прилажу у заједничку касу, пре свега Немачке. Канцеларка Ангела Меркел опрезна је око давања немачког новца, уочи избора у тој земљи, заказаних за јесен 2013.

Позиви Француске да се креирају заједничке еврообвезнице одбијени су пре више месеци. Алтернативна, такође француска, идеја да се оснује заједнички буџет еврозоне за борбу са привредним шоковима одбачена је на самиту ЕУ 13. и 14. децембра.

Евро преживео 2012, али још неће оздравити