Србија пролази кроз “стагфлацију”

Србија пролази кроз фазу стагфлације (Фото: Блиц)

Суботица – Србија ове године пролази фазу “стагфлације”, стагнацију комбиновану са инфлацијом, дакле, високу незапосленост плус високу инфлацију, каже Даница Дракулић, професорка Економског факултета у Суботици.

Дракулић, која предаје макроекономију, оценила је да у овој години, поред неповољних кретања као што су негативне стопе раста, повећање текућег дефицита, раст стопе незапослености, повећање јавног дуга, и инфлација наставља да се убрзава, а да је тај тренд нарочито покренут у другом кварталу.

Према њеним речима, на пораст инфлације је утицала оштра депресијација динара, као и значајна фискална експанзија у предизборно време, уз изражену велику несигурност везану за формирање нове Владе Србије.

„Расту инфлације највише је допринело поскупљење прехрамбених производа, нарочито меса, поврћа и воћа, као и раст цена енергије. Две трећине укупне инфлације је резултат пораста цена прехрамбених производа. Велике размере суше утицале су на повећање цена пољопривредних и индустријских прехрамбених производа“, рекла је Дракулић.

Она напомиње да је у јулу стопа инфлације прешла горњу границу коју је циљала Народна банке Србије (НБС), те долази до повећања међугодишње стопе инфлације.

„Циљана инфлација износи 4 одсто плус-минус 1,5 одсто, а сада је већ премашила двоцифрени износ, те се процењује да би могла до краја године достићи и 15 одсто. Психолошки фактори такође играју одређену улогу у расту инфлације, с обзиром на недавна негативна искуства са галопирајућом хиперинфлацијом“, сматра Дракулић.

Она је подсетила да је нова Влада повећала стопу ПДВ-а и акцизе уз, по њеном мишљењу, недовољну активност на подручју смањивања потрошње, односно расходној страни.

„Поред спољне неравнотеже, висока државна потрошња подстиче и унутрашњу, што се очитује у расту инфлације“, констатовала је професорка.

Дракулић је оценила да је инфлација у читавом транзицијском раздобљу, од 2001, уз отклањање ценовних диспаритета, била у константном паду, и кретала се углавном испод 10 одсто.

Но, и поред чврсте монетарне политике и држања инфлације у умереним оквирима, изузев 2004. и 2005. године, инфлација у Србији је на највишем нивоу од свих земаља у региону и у Европској унији (ЕУ).

Дракулић сматра да је поред контролисане инфлације, кључна компонента монетарне политике у Србији девизни курс, за који сматра да је у почетним годинама транзиције успешно стабилизован.

„Међутим, у ситуацији када је домаћа инфлација била много већа него у западним привредама, дошло је до реалне апресијације динара и нагло је смањена конкурентност домаћих производа на страним тржиштима“, објаснила је она.

Вредност динара у односу на евро преполовљена од 2002.

Према речима Дракулићеве, у 2007. и 2008. долази до значајног јачања домаће валуте у односу на евро, што је штетило извозу.

„Од краја 2008, почетком кризе, наставља се тренд депресијације динара и вредност домаће валуте је до краја августа ове године реално ослабила према евру за око осам одсто, док је од 2002. до 2012. вредност динара у односу на евро преполовљена“, закључила је професорка Дракулић.

Србија пролази кроз “стагфлацију”