Историја мешања бизниса у политику – од Карића до Мишковића

(Фото: Блиц)

Београд – Након саслушања Мирослава Мишковића, власника „Делте“, често се у јавности може чути да су га у полицију звали јер није у добрим односима са актуелном влашћу. Чињеница је да у Србији не постоји ниједан крупни капиталиста који у неком тренутку и на неки начин није закорачио у политику.

Родоначелником ове категорије сматра се Богољуб Карић који је од ситног занатлије постао милионер захваљујући везама пре свега са Слободаном Милошевићем и Мирјаном Марковић. Одлука да и сам уђе у политику оснивањем Покрета снага Србије, а затим и популарност коју је у кратком року стекао код гласача, коштали су га кривичне пријаве и Интерполове потернице.

Многи су склони да тврде да би најутицајнији од браће Карића и данас несметано радио да није популарношћу запретио да угрози неке који су у том тренутку били политички моћнији. Његова странка данас је чланица владајуће коалиције.

Мишковић и деведесете

Мирослав Мишковић је такође искористио кризне деведесете. Врло кратко се бавио политиком – око шест месеци, када је 1990. био именован за потпредседника владе. На то место дошао је на позив Милошевића. Пре тога је био успешан директор крушевачке „Жупе”. Највеће богатство стекао је у време највеће инфлације.

„Ако погледате фотографије и снимке Милошевићевих говора у време док је био на власти, у позадини ћете видети једног ситног човека који се смешка, Мирослава Мишковића „, каже за „Блиц” Чедомир Чупић, члан Одбора Агенције за борбу против корупције.

Беко на власти

Један од најбогатијих Срба који је свим гарнитурама одговарао је Милан Беко. Био је Милошевићев министар за приватизацију. Укључен је у важне послове, координацију гаса и нафте, Фонд за развој.

Аутор је једног Закона о приватизацији. Из владе Мирка Марјановића пребачен је у савезну владу Момира Булатовића, на функцију министра за привреду. Био је по вољи Милошевићу, Коштуници, сарађивао са Владимиром Поповићем, посећивао Томислава Николића у болници у време штрајка глађу…

У време санкција најуноснији бизнис био је са нафтом, цигаретама и страним пићима, а Петар Матић, данас власник „МПЦ холдинга”, знао је да искористи своје познанство са Марком Милошевићем. Матић је био близак и са бившим премијером Мирком Марјановићем. Променом власти 2000, уз помоћ Зорана Јањушевића, постаје близак људима из ДОС. Ни после демократских промена ствар се није променила. Постојећи тајкуни наставили су да шире империје, а дошли су нови, блиски новим властима – Миодраг Костић, Александар Влаховић, Душан Михајловић…

Тајкуни после 2000.

„МК груп“, на чијем се челу налази Миодраг Костић, данас важи за један од најуспешнијих пословних система у Србији. Костић је био кратко директор ДС, био је близак пријатељ покојног премијера Зорана Ђинђића, кум је лидера ЛСВ Ненада Чанка.

Александар Влаховић је данас сувласник „ЕКИ инвестмента”, стручњак за економију, консалтинг и инвестиције. Био је министар за привреду и приватизацију од 2001. до 2004, члан је ДС.

Иако је тврдио да је новац зарадио много пре него што је Зоран Ђинђић постао премијер, власник „Крмиво продукта” Драгољуб Марковић јавности је познат управо по пријатељству с покојним премијером. Он се 2000. учланио у ДС и врло кратко био Ђинђићев саветник. Према сопственом признању, пријатељ је и са Чедомиром Јовановићем, Небојши Павковићу је поклонио ждребе, а познаје и Љубишу Буху Чумета.

Одскочна даска

Чедомир Чупић каже да је политика одскочна даска за бизнис, као и да су „сви крупни капиталисти били у некој од политичких номенклатура, од деведесетих до данас”.

Владимир Гоати из „Транспарентности” истиче да је политика главни лифт социјалног успона.

„Када неко постане успешан политичар, његов политички статус полако тражи да се изједначи с економским. Међутим, трећа димензија која најчешће не прати овде две је – углед „, каже Гоати.

Коштуничини тајкуни

Зоран Дракулић, данас председник „Ист поинта” из Никозије, био је директор Генексове компаније „Југоараб” која је радила у Либану, а потом на Кипру. По повратку у Србију о њему се говорило као о могућем наследнику Микија Савићевића, директора „Генекса”. Ипак, пре тога и сам се отиснуо у приватни бизнис.

Дракулић је финансирао ДСС до октобра 2000, био је и кандидат те странке за градоначелника и близак Коштуници. Још један од бизнисмена блиских ДСС је Ненад Поповић, потпредседник те странке и посланик. Власник је „АБС холдинга“, фирме у области електроенергетике.

Историја мешања бизниса у политику – од Карића до Мишковића