
Лондон (Фото: Новости)
Лондон – Британско острво све више је приватни посед – анонимних газда из далеких пореских рајева.
“Разоткривамо идентитет неких од људи који у тајности откупљују Британију”, пише лондонски “Гардијан” у тексту којим објашњава како безимени ликови преко офшор фирми претварају тамошње тржиште некретнинама у шпекулантски рај.
Неки од купаца живе у иностранству, а неки се нису одселили из Британије, користећи рупе у закону да изграде сопствена царства. Кључна карика у том ланцу бесмисла су Британска Девичанска Острва, чије офшор законодавство прикрива многе трансакције.
“Гардијан” је спровео истраживање с Међународним конзорцијумом новинара-истраживача из Вашингтона, пребројавши само у 2011. години више од седам милијарди фунти новца са офшор рачуна, којим се куће, станови и пословни простори у Британији могу куповати без пореза! Већина купаца приграбила је некретнине у центру Лондона. Баш због њих, у срцу престонице – за разлику од остатка земље – “дивљају” цене некретнина: од 2009, увећане су за чак 49 одсто.
Већина тих трансакција које подривају буџет Уједињеног Краљевства обављена је преко правних лица регистрованих на Британским Девичанским Острвима, а мање их има везе са другим (и ближим) офшор зонама, попут острва Мен и Џерзи.
Чудом или не, законодавство у једној тако уређеној земљи као да је скројено по мери (богатих) шпекуланата. Британија дозвољава купцима некретнина да прикрију идентитет у земљишним књигама, па тако из године у годину има све више кућа у власништву “анонимуса”. Од 1999. године, 94.670 офшор фирми основано је само због куповине иметка на Острву. Купци плаћају 800 до 1.000 фунти офшор агенцијама за привилегију да њихово име остане непознато.
Међу пословним просторима у Лондону купљеним “ничијим” новцем, истиче се 97 милиона фунти вредан “Риверсајд хаус”. Власник ипак постоји и зове се Арон Френкел, а посао је одрадио преко “девичанске” фирме “Алфагем”.
Главни подстрекивачи оваквог пословања су биле – банке. Огромним кредитима офшор компанијама оне су распламсале историјски бум цена некретнина. Крајем 2009, британске банке имале су пласирану 14,1 милијарду фунти зајмова правним лицима са Британских Девичанских Острва.
Новинари су навели пример Питера Вастардиса из Лондона. Он је на поменутим острвима установио компанију “ВКТ инвестментс”. Кредитом од око 750.000 фунти 2002. је купио кућу у близини Риџентс парка с двојицом партнера из Атине, да би је пет година касније препродао летонском бизнисмену Валдису Бергинсу за више од милион. Никаква промена власника није забележена у земљишним књигама, па је избегнут и порез од 40.000 фунти!
„Све је било у реду, нема ту ничег нелегалног“, казао је новинарима вешти Грк.
Једно од главних открића истраживачког новинарског тима је настанак правих анонимних империја, насталих у Британији током експанзије цена некретнина, наравно, парама банака. Тако је Краљевска банка Шкотске 2007. дала 118 милиона фунти офшор компанијама 29-годишњег Нигеријца с боравиштем у Лондону правог имена Ајодеџи Сетан, познатом и као Рахим Бренерман и Џеферсон Бренерман.
У Источној Енглеској, бивши продавац аутомобила Боби Вахи покуповао је најмање 42 непокретности, преко десетак фирми са Девичанских Острва, потпомогнут од већ поменуте банке. Муштеријама се представљао као амбасадор добре воље Уједињених нација и, по угледу на ликове из једне српске серије, као “екселенција”.
Кипранин с пребивалиштем у Есексу Андреас Ставринидес власник је “Скајларк” хотела. Купио га је 2010. за 2,3 милиона фунти. Богатство је стекао ланцем домова за дементне и психијатријски оболеле старије грађане, створеним зајмовима банке Берклиз његовим офшор компанијама.
Израелски инвеститори такође користе острвске погодности. Правник Јорам Јосифов укључен је у послове с лондонским некретнинама вредним више од милијарду фунти. Јосифов себе сматра стручњаком за “креативно пореско планирање”, шпекулише за свој ћар, али и на срећу и задовољство конзорцијума више израелских улагача.
Највише банкарских зајмова, од око милијарду фунти, дато је, међутим, човеку који чак и за читаоце “Гардијана” и осталих медија и даље остаје анониман, због, како кажу, правних разлога! Офшор фирме тог Британца, који живи у Лондону на високој нози, “напумпане” су новцем банака које су затим, услед кризе, морали да спасавају европски порески обвезници.
Тони Блер
Званичник британског трезора Ендру Едвардс још 2001. године је позвао да се оваквим шпекулацијама стане на крај. “Парламент је прописао да власништво над некретнинама треба да буде јавно… Могућност да власници региструју земљиште и објекте под именима која прикривају више него што откривају ко су они, супротна је принципу који је успоставио Парламент”, писао је тада овај државни службеник – ипак, Блерова влада није подржала његово мишљење.
Безимене газде Лондона
0 comments:
Post a Comment