Србима увек дупле казне

(Фото: balkans.aljazeera.net)

Београд – Ратни злочини у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској различито се кажњавају. А разлике нису мале – од три године колико неко може да добије у Хрватској до чак 45 година, колико може да додели Суд БиХ.

На пример, недавно су оптужени за ратни злочин почињен над 34 затвореника, Србина и војника ЈНА, у логору Керестинац кажњени од једне до три године затвора. Као олакшавајућа околност Жупанијски суд у Загребу узео је чињеницу да су “учествовали у одбрамбеном рату”. Неколико дана касније Апелациони суд Србије је једном од осуђених за исто кривично дело – злостављање цивила у логору Економија, Вуковар – повећао казну затвора са 15 на 20 година.

„Кад се у Србији суди за ратни злочин готово увек се додељује највећа законска казна од 20 година или минимално 15. Ми се увек придржавамо стандарда“, каже за “Новости” адвокат Бранислав Тапушковић. “ Међутим, у Хрватској се увек полази од принципа да су оптужени “бранили свој народ”, као да други нису бранили свој. И законска решења и казне које се изричу су старатегија понижавања и кажњавања против Срба, смишљена још када се оснивао Хашки трибунал.“

Србија и Хрватска, при том, примењују исти закон који је наслеђен из СФРЈ и важио је у периоду 1992-1995. када су дела почињена, а који предвиђа казне између пет и 20 година затвора. Истовремено, Суд БиХ примењује нови закон који предвиђа казне од 10 до 45 година.

„Тако различита законска решења и њихова примена стварају велике проблеме, јер нови закон са већим казнама примењује једино Суд БиХ, док остали судови у региону, укључујући и ентитетске у БиХ примењују стари закон „, објашњава адвокат Миодраг Стојановић, који заступа више предмета у Хагу, судовима БиХ и ентитетима.

Тако се може десити, каже он, да неко из Сарајева било Источног, било федералног, уместо 15 година колико би добио у Окружном суду за неко дело, добије 40 у Суду БиХ.

„Законски је предвиђено и да се увек примењује лакши Кривични закон. Ми сматрамо да је лакши стари из доба СФРЈ, док у Суду БиХ, кажу да то није тачно. И то ствара велике проблеме“, истиче Стојановић за “Новости”.

Неки правници велике разлике у пресудама објашњавају, како различитим законима, тако и околностима у којима је злочин почињен.

„Суд најпре утврђује чињенично стање, па се узимају олакашавајуће и отежавајуће околности“, појашњава Саво Штрбац, правник и директор Докуменатционог центра “Веритас”. „Хрватски закон предвиђа и посебно олакашавајуће околности. Због тога су у Хрватској могуће казне и испод законског минимума од пет година, нарочито за припаднике хрватске војске. Штрбац, осим случаја Керестинац, наводи и пример Михаила Храстова који је за злочин на Коранском мосту у Карловцу, када је убијено 13 војника ЈНА, добио четири година.“

Искуства показују да у БиХ и Хрватској висина казне зависи и од националности.

„У хрватском правном систему, ако се суди Србину за неко дело и Хрвату за исто то дело, казне ће бити различите. Србин ће добити већу, а Хрват мању казну „, каже за “Новости” Саша Милошевић, заменик председника Српског националног већа у Хрватској. Он наводи пример Србина, припадника Територијалне одбране САО Крајина, који је за ударање хрватских заробљеника добио казну од три године и шест месеци затвора. А Хрват који је убио 13 заробљеника кажњен је са четири године затвора.

„Свих ових година суђења у Хрватској су пристрасна и недовољно професионална када су у питању окривљени са српске и хрватске стране“, рекао нам је Милорад Пуповац, представник српске националне мањине у Хрватској.

Ништа боље није ни у БиХ. Ако се анализира пракса Одјела за ратне злочине Суда БиХ, добиће се слична слика. Наиме, овај суд је двојици браће, који су Срби, изрекао казне затвора од једанест и десет година за премлаћивање групе цивила бошњачке националности. У другом случају је једном Бошњаку смањио казну од једанаест на три године, иако је био осуђен за исто кривично дело – физичко и психичко злостављање хрватских цивила војника. Суд као посебно олакшавајућу околност налази чињеницу да су злочини представљали реаговање на претходно “проналажење тела убијених Бошњака”.

„Срби су увек агресори, од Словеније, преко Хрватске до БиХ „, каже адвокат Тапушковић. “ А за злочине почињене у Добровољачкој, у Пофалићима, на Алипашином пољу, за колону у Тузли, за хиљаде покланих Срба у Сарајеву нико не одговара.“

Патриотско судовање

„Суђења по матрици “наши” и “њихови” враћају нас у време ратних политика и патриотског судовања“, каже Бранко Перић, судија Суда БиХ. “ Забрињавајуће је када судија у оптуженом види борца на бранику домовине, а не виновника тешког злочина против човечности.“

Србима увек дупле казне