Политички систем у функцији опстанка и развоја

Драган Атанацковић Теодор

Наша политичка опција је, ако се тако може рећи, еколошки једноставна.

Као што се догађа у еко-систему, од којих сваки, осим људског, чини све да опстане и развија се, тако би не само требало, него ће и морати да се уради и у друштвеном, односно политичком систему.

Ми екопатриоти не робујемо ниједној досад познатој политичкој идеји и идеологији.

И наш патриотизам није идеолошка, него јестествена или природна оријентација.

У ситуацији када нам је, а и свима другима у свету, угрожен чак и биолошки опстанак, шта је логичније него да то питање постане и ствар патриотизма?

Нити можемо, нити ћемо чекати да се око питања  (и) биолошког опстанка направи некаква „интернационала“, па да тек онда кренемо у политичку акцију.

Нека се свако бори локално, као и ми, а ако размишља глобално, што ми, наравно, радимо, утолико боље.

Затекли смо се у политичком систему парламентарне демократије.

Тај систем има много мана, а највећа му је та што је слаб и подложан свакаквим манипулацијама, што се никако не може назвати добром и корисном појавом, када неко помоћу тог система хоће да народу или друштву у којем је обезбеди одрживи опстанак и развој.

Демократска Америка и Европа су, захваљујући управо свим слабостима и манипулацијама које се врше унутар парламентарне демократије, у којој главну реч имају плутократи и њихов сервис: политичари, односно политичке партије, стигле дотле да заправо немају никакву одбрану од угрожавања и биолошког опстанка.

Недавно је  у Калифорнији логична и нормална иницијатива да се, иначе штетни, чак по опстанак опасни, производи на бази ГМО, бар обележе, потучена управо демократском методом „прегласавања“, до којег је дошло захваљујући бескрупулозном лобирању фирми које производе поменуте, по опстанак опасне производе.

Да ли је заиста нормално и пожељно да о тако битном питању одлучују немериторни, лаици или, просто, демос („обичан народ“) који је склон повођењу и манипулацији?

Наравно да није.

Слично се десило и у Европи, где је Европска комисија својеврсним политичким или политичарским декретом, дакле: опет лаички и „демократски“, прогласила невалидним резултате валидног, независног истраживања, које је доказало опасност  ГМО, односно да  је у питању фундаментални геноцид, јер ГМО храна кроз пар генерација изазива и стерилитет.

Наша политичка опција захтева демократски пристанак већине на систем у којем ће извршна власт припадати искључиво мериторним, стручним и, што је за Србију данас посебно битно, некомпромитованим људима.

Тај систем смо, чисто да би имао неко име, назвали демократском меритократијом, јер представља складан спој владавине стручњака и већинског пристанка народа на ту владавину.

Имамо и потпуно изграђен план како да се тај систем успостави, како би функционисао и обезбеђивао одрживи опстанак и развој.

О томе овде нећемо превише писати.

Најопштије: стручњацима извршна власт, а народу, преко својих именом и презименом, а не по партијској припадности изабраних представника, контролна власт.

Да бисмо овај систем успоставили и да би он заживео потребна нам је подршка већег дела народа.

Ако бисмо га успостављали идући путем класичних избора, требало би нам да у Скупштини имамо две трећине мандата, односно две трећине посланика који би били за промену система.

Ми нисмо за парламентарну демократију, а још мање за то да владају партије.

Да ли ће се то променити или не, ипак понајмање зависи од нас.

Јер , у крајњој линији, народ је тај који ће одлучити да ли да живи у досадашњем систему, који му је угрозио и политички и, поготово Србима, и национални и културолошки и економски, а , ево, преко ГМО исхране и биолошки опстанак или ће прихватити нашу опцију.

И на крају да укратко одговоримо на нека горућа или бар врло важна политичка питања:

Косово и Метохија: ми екопатриоти смо за то да се проблем око Косова и Метохије решава искључиво у складу са Резолуцијом 1244, односно преко ОУН, а нарочито преко чланица Савета безбедности, међу којима су и Русија и Кина. Сва досадашња „решења“ су лоша и неприхватљива.

Улазак у ЕУ: иако ми нисмо за улазак у ЕУ, што никако не значи да нисмо и за нормалну сарадњу са европским земљама, ми екопатриоти тврдимо да ЕУ заправо никад није ни имала намеру да прими Србију.

Улазак у СТО : ЕКО није за улазак у СТО (светску трговинску организацију), из два разлога. Прво, то нас обавезује да увозимо ГМО производе, а онда ће доћи и до узгоја, што се већ и сада, мада нелегално, догађа. Друго: СТО је опасна и за јаче земље, а камоли за нас. Бесцарински увоз стране робе ће овом само додатно преплавити наше тржиште, док ми своју робу због недовољне конкурентности нећемо моћи да извозимо на западна тржишта ни колико сада.

Улазак у НАТО: Ни под разно. Своју безбедност можемо градити на подршци земаља које нам нису непријатељске, а и на својеврсном „војно-неутралном“ статусу, ако нам га признају и они који нам у последње две деценије нису били наклоњени. Ако не, тражићемо отворену подршку нама колико-толико наклоњених сила, а пре свега Русије.

Важна напомена: Као људи који су свесни да се Србија налази под не толико видљивом, колико јаком окупацијом  оних који су окупирали и сопствене народе, укључујући и амерички, решења која нудимо не сматрамо остварљивим докле год будемо под окупацијом, које је захватила све институције  и скоро све политичке организације.

Зато ћемо до момента када наша решења или део наших решења буде могао да се  остварује, чинити све да ублажимо погубан утицај наших окупатора, а пре свега ћемо јавно указивати на  две ствари: 1. на чињеницу да јесмо под окупацијом и 2. да је најпогубнија последица те окупације  нелегалан увоз и узгој геноцидних  ГМО-производа.

Легализација увоза, а после и узгоја  тог отрова, који ће нас за пар генерација, учинити и стерилнима,  ствари неће променити на боље, него само погорашти ситуацију.

Политички систем у функцији опстанка и развоја