ММФ слаби Србију

Зоран Попов (Фото: Танјуг)

Београд – Свуда у Европи је тешко, али у мало којој земљи је тешко као у Србији. Да би како-тако изгурали 2013. мораћемо да се задужујемо код ММФ-а или Русије. И једни и други ће постављати услове, истиче у интервјуу за „Вести“ др Зоран Попов, економски стручњак.

Ускоро стиже делегација ММФ-а. Какви су изгледи да се Србији одобри аранжман?

Не знам како ће се одвијати преговори, али је сигурно да ће бити тешки. Биће и политичких условљавања у вези са Косовом. Извесније је да ће, ако и буде аранжмана, он бити одобрен на пролеће, а не сада. Мада ће и тада зависити који политички курс ће одабрати наша земља.

На шта циљате?

Уколико ЕУ буде условљавала да Србија призна Косово, наш политички врх ће морати да види да ли Србија иде ка ЕУ или потпуно одустаје од тог пута.

Ви, иначе, нисте заговорник сарадње са ММФ-ом. Због чега?

Сарадња са ММФ-ом за Србију није решење. За државу би било много боље да пронађе сопствени развојни модел уместо задуживања код ове међународне институције. Зашто сам ја против? Из простог разлога зато што је искуство показало да су земље попут Словеније, Чешке и Словачке, које нису сарађивале са ММФ-ом, оствариле изванредне резултате. У новијој историји не постоји ниједан пример да је ММФ допринео брзом развоју неке од земаља, већ се то дешавало управо без уплитања Фонда у развојну политику једне земље.

Плаше судњим даном

Заговорници сарадње са ММФ-ом нас плаше да нам, уколико Србија прекине ту сарадњу, прети судњи дан. При томе ниједан од њих не наводи пример неке земље која је сарађивала са Фондом и због тога се брзо развила и остварила спектакуларне економске резултате. У свету има 13 или 14 земаља које су се од 1950-их убрзано развијале са годишњом стопом раста БДП-а од седам и више одсто. То су Јапан, Кина, Индија, Јужна Кореја, Тајван, Хонгконг… Ниједна од тих земаља није сарађивала са ММФ-ом – подсећа др Попов.

Вештачки приходи

Буџет који је Влада Србије представила за наредну годину је натегнут, јер су приходи повећани на вештачки начин и то због прецењеног бруто друштвеног производа (БДП), повећања ПДВ -а и акциза. Планирани приходи су 956,4 милијарде динара, а расходи 1.076 милијарди динара нису реални. Сматрам да ће неминовно доћи до корекције буџета, односно новог задуживања – каже др Попов.

Којим земљама је кренуло набоље кад су прекинуле сарадњу са ММФ-ом?

Имате Русију која је то урадила крајем деведесетих, Чиле после свргавања Пиночеа. Сличан је случај био и са Бразилом и са Аргентином.

Шта нас чека у 2013. години?

Осим што ће економски бити веома тешка, чека нас и на политичком плану веома неизвесна година. Нема назнака да ће криза у ЕУ бити превазиђена у наредној години, нити има назнака озбиљнијег прилива инвестиција у Србију. Још нема наговештаја о пристизању милијарду долара кредита који је Србији обећала Русија. Сматрам да ће највише проблема бити са исплатом пензија и плата.

Слажете ли се са оценом министра економије и финансија Млађана Динкића да је буџет баланс између штедње и подстицаја?

То што он прича не треба узимати здраво за готово. Планирање буџета је једна ствар, а његово спровођење у пракси нешто сасвим друго. Следећа година ће нарочито бити тешка за Србију и стога треба бити обазрив када се говори о трошковима и расходима. Трошкови ће сигурно бити већи него што се предвиђа.

ММФ слаби Србију