Осам векова Ужица - Трагови малог Цариграда

„Осам векова Ужица“ (Фото: Новости)

Ужице – Историјском архиву у Ужицу недавно је од колега из Дубровника стигао документ, с датумом 9. октобар 1329. године – то је најстарији писани траг у ком се помиње град Ужице. Зато је жеља Ужичана да на зграду Архива ставе плочу која ће посведочити о готово осам векова постојања града под садашњим именом. Истина, он је током комунистичког периода „припадао“ маршалу, па је као и Велес, Велење и Титоград носио назив – Титово Ужице. Зато је из личних карата многих становника, у међувремену, нестала не само земља у којој су рођени већ и родни град…

„Историјски архив основан је у Ужицу 1948. године и у њему се чува грађа Златиборског округа (без Сјенице), што је простор са око 330.000 становника“ , објашњава Мирослав Дучић, директор Историјског архива Ужица. „Тренутно чувамо готово четири хиљаде метара дужних архивске грађе, од 1809. године. Најстарији документ је ферман којим се дају неке повластице манастиру Бања у Прибојској Бањи.“

Основна мисија Архива, преузимање и смештање грађе, намењена је, између осталог, истраживачима у науци и култури:

„Назив је „историјски“, мада смо ми пре свега државни архив, што значи да се бринемо о свој грађи од јавног значаја, али и о оној која се односи на приватне ствараоце. Матичне књиге воде се од 1837. године, по наредби кнеза Милоша и до 1945. водила их је искључиво Црква. Иако нам није основна делатност изложбена, када средимо поједину грађу, ми је и презентујемо посетиоцима. Откако сам на челу куће, одштампали смо педесет публикација, углавном периодике. Најважнији је годишњак „Историјска баштина“ „, „Узгредице проте Смиљанића“.

Међу издањима, значајно место заузима и „Цар и градски мементо“, књига о рушењу Житне пијаце и изградњи Трга партизана, аутора Жељка Марковића. Иначе, ужички Архив први пут је добио своју зграду 2009, која се стицајем околности градила тринаест година! Али је зато четврта у Србији: после Архива Србије (1928), потом града Београда и Пирота.

„Изложбени салон отворили смо изложбом Музеја Николе Тесле „Никола Тесла у Београду“, јер смо желели да посетиоцима презентујемо и оно што не припада само Ужицу „, објашњава Дучић.

„Тако, имали смо и изложбе ‘Земљотрес у Бањалуци’, ‘Анексија Босне и Херцеговине’, изложба о кнезу Павлу, кнегињи Олги и краљици Марији, па о Милеви Ајнштајн… Са нашим изложбама смо пак гостовали у Републици Српској и Словенији, а међу првима у Србији успоставили смо сарадњу са Архивом града Сарајева и Архивом РС. Са Сарајлијама смо урадили репринт издање које је 1888. године објавио тамошњи градоначелник, човек за кога се сматрало да је један од најтолерантнијих људи свога доба и средине. Књига је штампана на ћирилици, аутор је Мехбедбег Љубушак Капетановић, а зове се ‘Народно благо’.“

Дучић истиче да једну изложбу види и по три хиљаде посетилаца.

„Имамо и циљ да организујемо скуп чија је тема ‘Заштита грађе социјалистичког периода’, јер желимо да на тај начин одржимо континуитет сарадње и грађу за коју постоји интересовање и у свету. Када је о поменутом дубровачком документу из 1329. године реч, планирамо да кроз предавања појаснимо функционисање трговине и власти тог доба, из времена када се Ужице налазило на раскрсници трговачких путева и добило назив познат у песми – ‘мали Цариград’…!“

Изложба о  Прљевићу

„Почетком следеће године организоваћемо изложбу о Миладину Прљевићу, некадашњем декану Архитектонског факултета, једном од пројектаната палате ‘Албанија’ и низа београдских здања. Прљевић је, иначе, Ужичанин, који је у својој кући на Житној пијаци имао лифт, још пре почетка Другог светског рата…“

Најбољи

Ужичанима је пре две године припало и признање „Златна архива“, коју додељује Фонд Александра Арнаутовића за најбољи архив у Србији. Признање им је припало „због успешног рада на сакупљању, чувању, заштити и обради докумената и ретких књига“.

Осам векова Ужица - Трагови малог Цариграда