Убише нас политиканти плитке памети и великог џепа

Зоран Виторовић

„Хало Бинг. Како брат? Шта мали је опет ‘пао’ на кокицама. Е тај мали баш не зна како се ‘ради посао’“, рече легендарни стрип јунак Број Један из још чувеније ТНТ Групе „Алан Форд“. Као дете волео сам тај стрип. Али, ни сањао нисам да ћемо in vivo имати господина Алан Форда, Боба Рока, Броја Један и другаре на политичкој сцени Србије. На жалост како се чини, то је један усуд Сорабие да се као министри, премијери или председници појављују „неки чудни ликови (како би рекли омладинци у сленгу).

О чему говорим?

Данашњи дневници у Србији преносе да је приликом потписивања гасног споразума са Русијом тадашњи председник Србије Борис Тадић одговорио на питање Владимира Путина „Шта је то што вам је сада најхитније потребно?“

Да је за Русију најбоље, јер је то у интересу ЕУ (?) да се уложи у напуштене руднике соли у Тузли. Рече Тадић и остаде жив. Присутни се насмејаше, а поменути их у чуду погледа, несвестан да је умало изазвао политички скандал са несагледивим последицама по односе Србије и Русије. Ако је то било ненамерно, онда му није за замерити, психолог је то, а они током времена поприме особине пацијената са којима раде. Пре ће бити да је намерно речено са циљем „терања“ Русије што даље од Београда.

Не тако давно, један други председник (али СР Југославије) у току паузе разговора у Дејтону сусрео са са Билом Клитоном. Само што је Клинтон сео поменути је кренуо са причом „Колега и Ви и ја знамо да Кенедија није убио Ли Харви Освалд“ (?!).

Рекације и Путина и Клитона биле су истоветне! Шок! Неверица! А потом бес!

Сећам се једне приче из 1989. године када су нам генералног конзула СФРЈ „ненадано повукли за Београд“. Пар недеља потом у разговору са службеницима амбасаде чуло се следеће:

„Поменути је приликом путовања из правца Граца ка Бечу, обзиром да је страствени ловац, одстрелио срндаћа и ставио га у гепек службеног возила. Неко је све то приметио и пријавио аустријској полицији. А пошто су у брзини спаковали „улов“, глава срндаћа је вирила из гепека, што су аустријски полицијаци утврдили на лицу места. Другим речима према Бечкој конвецији о дипломатским односима глава животиње се налазила ‘на територији државе Аустрије’ а остатак тела на ‘територији СФРЈ’ (у возилу са дипломатским таблицама). Пошто је криволов доказан аустријска страна је замолила да се ‘поменути господин дискретно удаљи из Аустрије’“.

Оваквих и сличних примера је безброј:

„Један заменик министра који прво на коктелу у нашој амбасади онако ‘нашки’ испије пар чашица послуженог пића. А потом ‘ка у свом селу одувек што је чинио’ пар капи из чаше истресе пред страним министром ‘на тепих и ципеле поменутог’.“

„Или једна заменица министра (од 2000. године ) која је и данас неприкосновена у свом министарству, више времена када путује по свету проведе у обилажењу секс шопова и куповини разних ‘играчака’ него у салама где се одлучује о правима Срба на Космету!“

Имена поменутих су небитна. Важније је да се све то усадило као матрица понашања „оног на власти“ коме је једини интерес да се добро медијски промовише и да што више пара натрпа у своје џепове (или гепек аутомобила као господин Дулић).

Како искоренити то криминално, бездушно и нељудско, продавање не само природних ресурса државе већ и народа као целине? Може ли се већ једном увести Закон за све обнашатеље јавних функција? Хоћемо ли паралелно са борбом против криминала и корупције, коначно, започети са увођењем правила понашања највиших државних чиновника?

Времена више немамо. А опште прилике указују да се глобални процеси убрзавају. Ваља нам се добро позиционирати и уложити све расположиве људске и материјалне ресурсе у спас народа и оног што нам је од државе остало!

Најновије вести упућују нас на све веће заоштравање односа Русије и Америке, а од скора одређене тензије постоје и између Индије и званичне Москве. Тако је након упозорења које је Русија упутила Турској а везано за Сирију, према речима Грузијских генерала, 58. армија Руске Федерације почела убрзано нагомилавање тенкова у подручју региона Абхазије. Према овом генералу реч је о трупама које могу за мање од сат времена да се пробију до Турске.

Истовремено, након Путиновог упозорења, монголски Парламент је донео одлуку о припајању Монголије Руској Федерацији. Нешто слично очекује се да ускоро као формални захтев пристигне из Кригистана, чија је скупштина једној од највећих планина доделила име ПУТИН!

У Таџикистану, који је формално ушао у НАТО Партнерство за мир, Индија је 2003. године потписала уговор о преузимању једне од највећих војних база централне Азије из времена СССР-а – базе Ајлин. Након изражене жеље да „базу попуни војним ефективима“ Индија је наишла на блокаду Русије. Једно московско ЊЕТ значило је нагло „затезање односа између Делхија и Москве“ и то у тренутку када се Индија спрема да управо од Русије купи наоружања у вредности од 1,3 милијарде долара.

Нови моменат је, према речима израелских експерата и тај „да се након Руског упозорења Турској ‘активирао’ југ Србије“. Према изралеским изворима, појачано испољавање национализма и јавно демонстрирање велико-османлијског шовинизма је плод активности одређених (не)државних структура из Турске. Циљ овде давно инсталиране мреже сарадника „који на тлу Србије раде свој посао“ требало је да буде, тврде Израелци, пацка Турске Москви након онако одсечног упозорења које је Владимир Путин дао. Пацка у стилу „ако кренете палимо југ Србије“.

Како год било опште прилике се и даље компликују а ми уместо да у „глобалној утакмици“ играмо за себе, са оваквим политикантима и представницима, можемо само да седимо на резервној клупи и чекамо шта ће нам се десити.

Онај ко не поштује себе не може очекивати ни да га други поштује. Стара изрека која се тако лепо види последњих месеци.

Времена нема! Хитно мора да се делује. Наши људи који живе широм Планете, треба да започну лобирања за националне интересе, јер док се чека званични Београд – време пролази а фрустрација расте!

А сви они који јесу или су сада на позицији министара, заменика министара или премијера па и председника требало би да буду натерани општенародним референдумом да се хитно усвоји закон о обнашатељима јавних функција. Закон треба да буде јасан, прецизан и написан у свега пар тачака. Полазиште је Устав Републике Србије. Свако онај ко делом или речима руши Устав мора д а буде за то проецесуиран. А дело “ нарушавања устава и уставног поретка “ не сме никада да застари. Значи, моменат када некоме престаје мандат на месту министра или премијера треба да буде моменат када почиње да се сагледава све што је поменути радио.

Уколико се докаже да је радио (макар и оваквим глупим изјавама попут не-психолога ) нешто што је противно Уставу и закону , поменути треба да буде процесуиран и адекватно кажњен.

Једино доследним спровођењем Закона и устава имамо шансе да преживимо као народ и као држава. Све друго је парада (најчешће полуписмених ) политиканата који раде само за себе и свој џеп !

Убише нас политиканти плитке памети и великог џепа