Јужни ток (Фото: РИА Новости)
Ове године је известан пад БДП-а Србије. Процене владе, НБС, ,,Кварталног монитора” и МАТ-а о смањењуБДП-а варирају од 0,5 до 2,5 одсто. Основни разлози за наставак пада привредне активности у другој половини 2012.су значајан застој упољопривреднојпроизводњи, низак ниво инвестиција због малог прилива страног капитала и ниске домаће штедње, као и успоравање раста (односно рецесија) у европским привредама.
У влади процењују да би у 2013. раст требало да износи два одсто. Према пројекцијама МАТ-а, раст БДП-а у 2013. би тек у оптимистичној варијанти могао износитипоменутих два одсто.Ипак, чини се да су ово оптимистичне процене, оствариве уз услов да рецесијауеврозонибудекраткотрајна. Наиме, индустријска производња би могла да се опорави пре свега захваљујући извесном интензивирању производње у фабрици ,,Фијат Србија” и посредним ангажовањем домаћих индустријских предузећа у изградњи гасовода „Јужни ток” (повећана потрошња, а тиме и производња грађевинских материјала и, у мањој мери, метала), и могућим обнављањем производње у смедеревској железари, за коју се очекује да поново буде приватизована.
Фактор чије је дејство на индустрију и, генерално, привреду Србије тешко проценити је кретање (увозне) тражње, односноБДП-ауземљама западне Европе (пре свега еврозона) и, с тим у вези, земљама ЦЕФТА региона, као и Русије. На опоравак домаћег БДП-а по свему судећи утицаће и аграр, јер је тешко замислити да би и следећа година могла бити овако лоша. Изградња ауто-путева (Коридор 11 и деоница Прељина–Појате, као и наставак изградње кракова Коридора 10), уз почетак изградње гасовода „Јужни ток”, утицаће на раст грађевинарства јер ће домаћа грађевинска оператива, ценовно конкурентна, бити веома ангажована на овим пројектима. Процењује се да би гасовод могао допринети креирању око 5.000 нових радних места.
Слабљење динара је извесно побољшалo ценовнуконкурентност Србије и нето извоз ће дати допринос расту БДП-а. На крају, ниска база, захваљујући паду БДП-а ове године, олакшава раст 2013. Највећи ризик свакако је евентуално продубљивање кризе у еврозони, што би утицало на смањење капиталних прилива, као и увозне тражње из тих земаља и, последично, земаља западног Балкана. ,,Eurocoin indicator”, месечна процена економског раста у еврозони, указује на пад БДП-а од 0,7 одсто у трећем кварталу 2012. Кључно је питање шта ће се дешавати у 2013. Процене ММФ-а указују на слаб опоравак еврозоне –раст БДП-а ће бити благо изнад нуле. Централна и Источна Европа ће, према ММФ-у, такође бити суочене са спорим растом ове и 2013. године.
Оптимистични прилив инвестиција у Србију би ове године могао да износи 800 милиона евра.То је знатно мањи прилив него претходних година (кумулативно, почевши од 2001. нето прилив страних инвестиција износио је око 16 милијарди евра). Процењује се да ће изградња дела „Јужног тока” кроз Србију коштати око 1,9 милијарди евра, а изградња деонице кроз Србију би могла да привуче до 1,5 милијарди евра директних инвестиција. Од значаја је и то да би Србија могла да рачуна на приходе од транзита гаса, а у перспективи је и изградња електричних централа на гас, као и довршетак подземног складиште „Банатски Двор”. Иако је српским предузећима позната технологија изградње гасовода, она технолошки заостају и чини се да једино јачи политички импулс може дати шансу за већу присутност домаћих фирми на овом пројекту, и то када је деоница кроз Србију у питању. Процене су и да би гасовод за 25 година експлоатације Србији могао да донесе четири милијарде евра прихода од транспорта гаса, што наша земљасада плаћа другим државама.
Када су у питању земље југоисточне Европе, у Словенији се процењује да је пројекат„Јужни ток” од великог значаја за подстицање економског раста и да би укупне инвестиције у вези са гасоводом могле износити око милијарду евра. Имајући у виду да је већина земаља југоисточне Европе у рецесији или стагнацији, прилив капитала због финансирања гасовода биће од релативно великог значаја, посебно у поређењу с периодом када је забележен знатан раст (до 2007). Земље кроз које ће пролазити гасовод рачунају на инвестиције које утичу на интензивирање економског раста у наредним годинама. Наравно, базични циљ је средњорочног и дугорочног карактера и своди се на лакшу доступност релативно јефтиног енергента какав је природни гас.
*Институт за европске студије, Београд
Јужни ток и економски раст Србије
0 comments:
Post a Comment