Барак Обама (Фото: Ројтерс)
Спољнотрговинско наслеђе првог Обаминог мандата, баш као и односи Америке са осталим светом, на самом почетку његовог другог мандата, не изгледају ништа компликованије од комплекса унутрашњих проблема који америчког председника сада највише брину…
Једне од најауторитетнијих америчких новина, The New York Times, објавиле су преглед реакција у свету после поновног Обаминог избора.1
Позивајући се на Д.Трењина из Карнегијеве фондације у Москви, Русија је задовољна исходом председничких избора у САД. Очекује се да његов поновни избор помогне предвиђањима о будућности руско-америчких односа.
Могуће је и да се по неким питањима, на пример у вези са против-ракетном одбраном, у америчкој позицији појави више еластичности, јер је то Б. Обама обећао Д. Медведеву. Истовремено – остају размимоилажења у вези са најбитнијим питањима против-ракетне одбране, као и са међународним проблемима какав је Сирија. Узнемирујући фактор представља и реакција Вашингтона на развој унутрашњих процеса у Русији.
Прилично неочекивано победу Б.Обаме у арапском свету доживљава експерт за блискоисточна истраживања америчког Савета за међународне односе (Cuncil on Foreign Relations) Eд Хусеин. Како му је изјавио пре извесног времена „водећи египатски либерални политичар“ у том делу света би били задовољнији да је у САД на власти још увек Џ.Буш са којим је, ако ништа друго, било јасно како се треба понашати. А сада се, “не само у Египту, већ и у Сирији, Израелу, Бахреину, Ирану и Саудијској Арабији створио утисак да се на председника Обаму и Сједињене Америчке Државе не сме ослањати“. То слаби америчке савезнике и јача њене противнике. Осим тога, нови пријатељи које је Обама стекао на Блиском Истоку – муслиманска браћа, сада најутицајнија снага у региону, такође ће од њега очекивати „правилно руковођење и сигурност“. На крају крајева, вера Вашингтона у умерене исламисте у току „арапског пролећа“ од Американаца ће захтевати нове уступке према тој снази.
Израел, како сматра Шломо Авинери, професор политикологије на Јерусалимском Јеврејском универзитету, некада генерални директор Министарства иностраних послова Израела, са своје стране полази од тога, да је Обама већ схватио колико је сложен пут према палестинско-израелском узајамном разумевању и у току свог другог мандата ће можда покушати да узме у обзир лекције од пропасти својих некадашњих покушаја да постигне брз резултат по том питању. При том, без обзира на несугласице између Обаме и Нетањахуа, између осталог и у вези са израелским насеобинама на западној обали Јордана, сарадња у области безбедности између две земље је у последњих неколико година постигла ниво без преседана. У сваком случају, за јеврејску државу је корисно да у Белој кући имају пријатеља, макар се он према њима повремено понашао и критички.
Извршни директор утицајног паназијског центра мозгова – Глобалног института будућности (Global Institut For Tomorrow) Чандран Неир сматра да земље Далеког Истока не очекују неке веће промене у америчкој политици.
Њихова пажња је у много већој мери прикована на смену власти у Кини. У региону се сматра да за четири године првог мандата Обама није испунио своја спољнополитичка обећања, те се према њему понашају без некадашњег ентузијазма.
Уколико он жели да код азијских земаља поврати веру у себе он не треба да се ограничава на реторику. Мораће да убеди становништво Азије да Америка схвата да је неопходно њено прилагођавање подели власти у свету који се брзо мења. То важи за односе САД са Кином, Русијом, Ираном, Сиријом, не помињући уопште њихов однос према „хаосу у Авганистану“.
Из Европе Констанц Стелзенмилер, главни аналитичар Немачке Маршалове фондације , саопштава о помешаним осећањима у вези са поновним избором Обаме за председника САД. Са једне стране, Немци и други Европљани су одахнули са олакшањем, јер од М.Ромнија нису очекивали ништа добро. Од Ромнијевих примедби да је Русија геополитички непријатељ Америке но 1, политичарима многих европских престоница су се
„дигле обрве“. Са друге стране, у том делу света присутно је и разочарење због извесних корака Обамине администрације, конкретно у вези са проблемом затвора у Гвантанаму, против-ракетне одбране, вођења ратова помоћу беспилотних летилица, коришћења мера за стимулисање америчке економије и сл.
По неким другим изворима, једна од малог броја земаља у којима се више желела Ромнијева политика, био је Пакистан.2 Његово руководство сматра да су у периоду Обамине власти пакистанско-амерички односи дошли у најгоре стање у неколико деценија и да су у време републиканаца ти односи били много бољи. Шта више, тамо су незадовољни смртоносним нападима беспилотних летилица и крвопролићем у Авганистану које без обзира на убеђивања, не престаје.
Што се тиче предлога у вези са спољном политиком председника Обаме у току његовог другог мандата, у самој Америци се све прогнозе праве према већ скицираном кругу тема. Потпредседник Брукинсовог института, руководилац његовог програма спољнополитичких истраживања Мартин Индик, се изјаснио да други мандат председнику Обами омогућује да одигра ону историјску улогу у међународним односима, коју су сви од њега очекивали после победе на првим изборима. У томе он има много више шансе да се истакне него у самој земљи.3 Наравно, под условом да успе.
Међу решењима међународних проблема, које очекује М.Индик, он је пре свега поменуо ирански нуклеарни програм, котрљање Сирије у грађански рат који прети да се прошири на Либан, Ирак и Бахреин, палестинско питање, могуће покушаје новог кинеског руководства да се докаже у иностранству, очекивани наставак преговора са Русијом о закључивању новог споразума из области контроле стратешког наоружања. Обама ће такође морати да удахне живот проглашеној стратегији преноса центра теже у Азију (pivot area) уз градњу пуно вредне сарадње између САД и две све јаче азијске државе – Кине и Индије, као и да одреди путеве и начине за коначан прекид рата у Авганистану. Другим речима, од Обаме се очекује да ће учествовати у формирању новог светског поретка у правцу који ће дозволити да се „ и убудуће очувају амерички стратешки интереси и да се и даље шире америчке либералне вредности“ што очигледно представља „свети Грал“ спољнополитичке мисли Америке у вези са било којим питањем.
На сајту Стогодишње фондације (The Century Foundation), једног од главних центара мозгова демократске партије, ветеран обавештајне заједнице САД Мортон Абамовиц предвиђа да ће председник Обама учинити све што може како би се у Сирији убрзао одлазак са политичке сцене председника Башара Асада. При чему, по његовом мишљењу, после тога ће један од главних проблема постати судбина сиријских Курда, који у условима фрагментације државе могу да почну да се понашају превише самостално, што ће још више компликовати односе САД са Турском, Ираком и Ираном, земљама које имају тешкоће са сопственим Курдима. Највероватније ће у вези са проблемом сиријских Курда САД директно или индиректно да подрже позицију Турака, зато што је за Вашингтон однос са њима много важнији.4
Стивен Шлезингер из те исте фондације смата да ће у току свог другог мандата Обама чинити све како би избегао нову војну интервенцију на Блиском Истоку, без обзира којом се војном реториком под утицајем околности до сада служио. Разлози за то су терет унутрашњих проблема и неуспешно искуство скоре прошлости, конкретно – из Ирака и Авганистана. Осим тога, после отворене подршке премијера Израела Б.Нетањахуа Обамином противнику на изборима у САД, Обама ће мање да води рачуна о израелским захтевима у вези са насилним решавањем иранског нуклеарног проблема, мада ће тиме потврдити своју приврженост безбедности Израела. Његова политика према Ирану ће и даље бити двосмислена и састојаће се из санкција, претњи,бојкота, организовања међународног притиска, али не и рата.
Уредник међународног одељења The Finacial Times-a Џејмс Блиц предвиђа да ће највећи спољнополитички проблем за председника Обаму у периоду његовог другог мандата бити управно ирански нуклеарни програм.5 За сада администрација Б.Обаме тврди да војна операција треба да се деси тек у следећој фази обогаћивања урана, тј. када Иран донесе стратешку одлуку да произведе бомбу, и када се приближи стадијуму испитивања. Уколико Обама не измени своју позицију он ће морати да поново задржава Израел тако што ће Израелцима доказивати да морају дати време како би економске санкције убедиле Иран да иде на преговарање.
Намера Беле куће, која се проглашава за стратешки циљ, а односи се на утицај на политику Кине која својим потенцијалом и резервама све више узнемирава, код многих експерата изазива отворену сумњу. Кетрин Хиле, дописник The Finacial Times-a из Пекинга, говори, на пример, о ограничености ресурса Обамине администрације за могућности за такво деловање на стратешком плану. Војне могућности САД у региону су ограничене и тиме, што Кина разрађује систем наоружања, који је предвиђен како би се контролисало не само копно, већ и море и како би противник, под комим се углавном подразумевају САД, био онемогућен да приђе одређеним областима. Конкретно, ради се о противбродским ракетама, базираним на земљи, које могу да буду претња за америчке носаче авиона, лоциране у Азији.
Представник The Christian Science Monitor-а у Москви, Фред Уејр, јавља да и Русија активно тражи противотров за могућа дејства Вашингтона према њој. Сада се Кремљ спремио за нову тактику.6 Као одговор на америчку критику у вези са кршењем људских права и непоштовање демократских норми од стране Русије он објављује ништа мање јака саопштења о пракси која у вези са тим питањима постоји у САД. Поступајући на тај начин Руска централна изборна комисија, коју окривљују за масовне фалсификате на изборима, сама је демонстративно одбила да потврди да су председнички избори у САД били слободни и поштени. „Процедура избора председника САД 6.новембра 2012. (до дана гласања) није у складу са међународним принципима организовања електоралног процеса, – каже се у руској изјави. – Власти САД нису обезбедиле на задовољавајући начин поштовање принципа општег и подједнаког изборног права, истинитости и праведности избора, њихове отворености и гласности“.
————————————————————————————–
1 http://nytimes.com/politics/ The World on Obama – NYTimes_com.html
2 http://blogs.cfr.org/campaign-2012/2012/11/09/views-from-abroad-world-reacts-to-obamas-win/
3 http://www.brookings.edu/blogs/up-front/posts/2012/11/08-us-election-foreign-policy-ath
4 http://tcf.org/
5 http://www.ft.com/intl/cms/s/4d9eb496-28da-11e2-9591
6 http://www.csmonitor.com/World/Europe/2012/1107/Russia-not-Obama-s-No.-1-foe-but-Moscow-doubts-a-fresh-reset
Обама: Победнику припада све, па и проблеми (II део)
0 comments:
Post a Comment