Матија Бећковић (Фото: Новости)
Београд – Песник говори о новој књизи „Кад будем још млађи“. Више се не гине од сабље и пушке већ од злостављања духа и душе. Данашњи хероји биће они који ће да му се одупру и проговоре о том злостављању.
Овде је реч о поезији нашег времена, све друго је отпевало своје. Отуђење се не може ни избећи ни сакрити и што пре га будемо свесни, лакше ћемо га и поднети. Прихвати душманина. Воли вирусе. Послушај оног српског песника који је написао: „Он мени/ Мрш напоље/ Ја преко врата!“, каже Матија Бећковић, о књизи песама „Кад будем још млађи“, недавно објављеној у „Српској књижевној задрузи“.
После књиге „Кад будем млађи“, песник се у новој ухватио у коштац са моралним, филозофским и политичким појмовима савременог човека, и виртуозно их изложио руглу. Ту су наше забуне и заблуде, промене и прилагођавања, блесавлуци, парадокси, елементи националне комедије и политичке лакрдије.
„Таква су времена/ Да се не зна ко је више прсо/ Битанге или часне сестре/ Ко чешће подиже ногу на симс/ честите душе или гњидурине…“, пише све млађи Матија. Непоновљивом иронијом даје књижевну карикатуру свеопштег тријумфа поретка и прогреса. Његов „јунак нашег доба“ нема дилеме и поручује нам: „Бићу у фулу/ Ужасно леп/ Проклето добар/ Страшно паметан/ Абнормално богат…“
Скроз сте се подмладили у новој књизи. Какав је осећај?
Ништа није онако како изгледа. Није Андрић случајно и то приликом доделе Нобелове награде упитао: „Зар не изгледа помало као неправда да се од оног који је створио неко уметничко дело очекује да каже још нешто о себи и том делу?“ Другим речима, да лакомислено открије оно што је, пишући, с тешком муком покушавао да сакрије.
Кажу да сте отишли још даље у студији људске глупости. Да ли је било довољно материјала?
Идући за концем језика почео сам и да се подмлађујем. А подмлађивати се и чешати само треба почети. Подмлађивање је процес. И читалац се подмлађује заједно са мном. Лек за сваког ко је довољно храбар да и даље живи. Број читалаца је број излечених. Један читалац ме је ономад питао да ли КБЈМ значи Ко им бре ј… м…. То је сведочење о времену, а не некаква его прича. Више се не гине од сабље и пушке већ од злостављања духа и душе. Данашњи хероји биће они који то не само могу да издрже него и да му се одупру и да проговоре о том злостављању. То је пре исповест нације него једног песника. А било би најважније ако би то значило и отресање прашине и скидање бора са српске поезије. А за то је прави час. Предуго се поезија бави собом и не даје гласа од себе.
Како да схватимо ове стихове?
То су песме којима се препоручујем, какве сам прижељкивао да пишем, кад сам без својих заслуга, био млад, али је њихово време дошло тек сада кад сам, својом одлуком, постао још млађи. У ствари, само демонстрирам како знам како би требало. Бесмислено је да у време највеће комуникације и самопрожимања света – песници силазе у катакомбе. И када би ме подржали и придружили се и други – где би нам био крај. Не бих волео да пробијам пут којим нико неће ићи.
Јунак овог доба чека да „распишу конкурс и крену да траже незналице“, па да куцне и његов час. Да ли то прелазимо на колективну „дијету знања“, јер „на интернету има свега“?
Није исто школовање и образовање. Дошло је до извесног засићења. Дилетанти су упропастили сваку чар образовања. Сви сањају о слободи и једини излаз виде у кућном учењу. Сви су на интернету и уче само оно што их занима.
Кад буде још млађи (КБЈМ), писац ових песама може да бира, па да буде тупан незапамћени (БТН), буде луд као струја (БЛКС), буде бамбус бесловесни (БББ)… Изгледа има велики избор?
Мој јунак нема проблема с тим етикетама. Они на које се односе не осећају се тако. Та су им имена наденули други. Они се у својој кожи осећају боље од других. Они су „ин“ и сијају незнање!
Подмлађеном песнику ће, ипак, бити лакше пошто уз себе стално има мобилни и СМС?
И то је превазиђено. Сад је мини ајпед једино што има смисла. Ако „Епл“ није избацио нешто ново баш док ово говоримо. Проблем је у томе што је време највеће експанзије и развоја технологије, време тријумфа свих видова комуникације и најдужих редова пред „Епл“ робним кућама – истовремено и време отуђења и највећих неспоразума. Екран је једино без чега се не може. Људи налазе утеху само у наручју компјутера.
Мислите ли да је поезија скренула с правог пута?
Поезија је и својом кривицом доспела на споредан колосек. Многи се труде и надају да ће заувек остати на неком заборављеном путу, да на неком пропланку рецитују „ала је леп овај свет/овде поток онде цвет!“ Да заборави на реч која јој је дата, ко јој је ту реч дао и коме треба да је врати. Прича о крају уметности, поклапа се са причама о крају света. Криза света и криза књиге дошле су заједно и наивни песник верује да ће заједно и отићи.
Читамо и ово: „Да српски ишта вреди говорио би га још неко, бар Црногорци“… Чини се да је савремени Србин баш збуњен на цивилизацијском раскршћу?
Више нас не спаја ништа свето, велико и право. Највеће вредности нас највише раздвајају, а највеће ефемерности окупљају и спајају. Раздвајају нас оригинали, а спајају фалсификати. Спаја нас љубав према сушију и „џими чу“ гумењацима, а раздваја нас исто писмо, исти језик, иста вера, иста нација, иста историја, иста судбина… Млади људи су посвађани са елитом која имитира трендове симулирајући оригиналност.
„Треба да мислимо оно што би други волели да мислимо“ – остаје ли нам мало места за размишљање и о српској култури?
Биће потребно време да се књига откључа. Немам ништа против да све почне кроз шалу ако је тако лакше свима. Ускоро ће се показати да ли је то био њен циљ или има и неки виши, скривенији смисао. То јесте књига која нам се смеје али ће се највише смејати онај ко се буде смејао последњи. Тренутно се највише смеју они којима то најмање одговара и који се најлакше препознају. Не свиђа им се ако би се испоставило да им је то прва опомена.
Хоће ли нас на крају убедити да смо „мали сувишни народи“, „као роба с грешком“?
Убеђивање подразумева контакт и комуникацију. А ми као да нисмо достојни никаквог контакта и комуникације.
Убеђивање је виши степен интимности за коју су потребне две стране. Засад постоји само једна.
Кад је човек подмлађен и љубав се друкчије третира, па и љубавне песме друкчије звуче?
Допустите да уместо одговора допишем једну нову љубавну китицу само за ваше читаоце и за ову прилику:
Сазнајемо на крају да сва бука и треска, циркуси и перформанси савременог света, не могу да сакрију нешто о нама самима?
Све је речено. Речи су одавно сувишне. Споразумеваћемо се искључиво језиком тела. Боди ленгвиџ. Преостало је само да плешемо и потрудимо се да плес траје од колевке па до гроба.
Код пластичног хирурга
Ако све ово буде КБЈМ, шта би могло да буде кад се „поново родите“?
За почетак би било неопходно да се мало фотошопирамо и што пре обратимо пластичном хирургу. Многи још увек мисле да је улога пластичне хирургије инфантилна и површна. Али њен смисао је много дубљи. Наиме, ако се кад-тад поново сретнемо са онима које чекамо, не би било лоше и да се препознамо.
Дечје оделење САНУ
Нема у овој књизи САНУ, али често јој се у јавности пребацује да би могла и она да буде мало млађа?
Има предлога да се у Академији уведе дечје одељење. Можда би се већ у предшколском узрасту најбистрија дечица могла бирати у Академију. То би им у правом тренутку дало подстрека да боље уче и напредују. А не, као сада, да их бирају у Академију на крају, кад су и без помоћи Академије, урадили све што су могли.
Када будем још млађи (КБЈМ)
Раздвајају нас оригинали, а спајају фалсификати
0 comments:
Post a Comment