Организовани криминал разара модерне државе!

Зоран Виторовић

Више од 32 процента светског капитала који је у оптицају потиче од илегалних послова и криминала истакнуто је на једној од сесија Светског економском Форума одржаног 2011 у Давосу. “Проблем је далеко опаснији него што се на први поглед некоме чини”- истичу банкари и додају “Модерни, организовани криминал се вртоглавом брзином прилагођава савременим условима живота и пословања. За то време државе се понашају као остарели диносауруси који прво не желе да прихвате постојање одређених облика криминала, а потом веома споро и доста млако мењају законе.”

“Трговина људским органима је тренутно једна од најпрофитабилнијих илегалних активности. Феномен реално постоји али је врло мало разумљиво како он функционише и ко је све у то укључен” – пише у документима Комсије за борбу против организованог криминала Уједињених Нација (број CTOC/COP/2012/7, stavka 54).

Од трговине органима годишње се зарађује, кажу експерти Уједињених Нација, преко 1,6 милијарди долара. Органи се ‘највише ваде’ у југоисточној Азији и Африци и потом продају и пресађују у Европи. Уочено је и постојање тзв “трансплантационог туризма” јер се према проценама више од 10% свих пресађивања ради мимо регуларних болничких институција.

Светска Банка, Интерпол и Комисија УН-а за организовани криминал формирали су бројне Радне групе које покушавају да се боре против трговаца органима. Међутим, као што су банкари недавно упозорили, “проблем су законска решења” јер у многим државама легислатива напросто не познаје категорију “илегална трговина људским органима”.

Далеко већи успех бележи се у борби против такође веома профитабилног шверца ретких животиња. Правац шверца је добро уходан и “иде“ из Африке ка југоисточној Азији. А годишње се на тим пословима зарађује преко 200 милиона долара.

Други вид криминала у експанзији су тзв “Црнопути пирати” који оперишу од обала Сомалије до Гвинеје. Пиратерија је у успону и од ње се на месечном нивоу, на отетим људима и бродовима, зарађује (у просеку) 5 милиона долара. А само у једном налету сомалијски су “црнобради” за отмицу танкера препуног нафте , на одкупу касирали 14,9 милиона ус долара.

Након овог евидентираног случаја, очито под притиском мултинационалних нафтних компанија, заседао је и Савет безбедности УН-а и донео резолуцију број 1851 (2008.г) на бази које је формирана Контакта Група УН-а за борбу против пиратерије.

Поред трговаца органима и пирата, модерни криминалци све више “седе“ за компјутерима, максимално посвећени развоју свих облика кримогених послова који се могу одрадити путем тзв. електронског или сајбер-криминала.

Не тако давно новосадска полиција је разоткрила мрежу проституције која је функционисала преко тзв чат канала , пре тога је у Либану пронађено неколико девојка са простора Србије које су управо посредством ‘интернет познанства’ покушале да граде “каријеру фото модела“. На жалост уместо обећане модне каријере доживеле су прислино пребацивање у хареме који и дан данас постоје широм северне Африке, саудијског полуострва па и Турске. Оне девојке које су се опирале до последњег атома снаге, претворене су у “ресурс органа за трансплантацију”.

На жалост и поред стотине упозорења, на хиљаде јавних превентивних акција, тврде у српском МУП-у “младе девојке и данас веома лако наседају на разне приче о лепом бајковитом животу тамо негде“.

Познати су бројни случајеви тзв. интернет проституције, попут извесне петнаестогодишње Милене (име промењено) из Ниша, која се редовно састајала са “господом од 45 до 65 година” на паркинзима и хотелима нудећи, како је рекла “орални секс за 20, секс за 100 а ако муштерија жели цео дан да ради са њом ‘шта год жели’ за 300 евра“.

Све нижи ниво општег образовања и све тежи услови живота, упозоравају експерти Уједињених Нација, просто “гурају” не само младе девојке већ и одрасле људе “ ка разним облицима криминала.

Тако је недавно на конференцији у Швајцарској, о трговини “белим робљем” наглашено “да се највећи број жена и девојака регуротованих за проституцију у подалпску Конфедерацију доводи, на разне начине, из Бугарске и Румуније”. На ово је, пар дана након конференције, љутито реаговао министар спољних послова Румуније рекавши “ да није једино Румунија извор проблема већ је реч о далеко ширем феномену који покрива цео Балкан!”

Након тога огласио се и једна од комесара Европске Уније Сесил Малмстром рекавши да “времена за чекање немамо! Хитно морамо, сви заједно, да предузмемо све како би се експанзија “трговине људима” у Европи ХИТНО зауставила и трајно нестала”.

А када је пре две године на београдском асфалту у класичној “сачекуши” ликвидиран један од припадника тзв старе гарде криминалаца извесни Данило Р. (64) сазнало се да је он био један од највећих колекционара уметничких слика и вредних предмета и власник више Уметничких галерија у центру Београда. Ништа чудно рекао би неко.

Да, али најновији подаци УН-а указују да се модерни криминалци данас све више окрећу “прању пара” стеченог овом врстом послова и да су србски припадници мафије “у току модерних светских трендова“. Наиме, гро новца се у “кешу” пребацује у легалне токове куповином вредних уметничких слика, махом у Белгији и Холандији. Проблем је, кажу припадници Интерпола “што се ови токови новца тешко прате”.

УН, ЕУ и Светска банка настоје да присиле државе да у законодавства уведу новитете. И то по хитном поступку. Тако је једна права “цака” пронађена током суђења за ратне злочине у Хагу босанским Србину Душку Тадићу и Хрвату Антуну Фурунџији.

У оба случаја донета је слична пресуда у којој се наводи “свако ко је део ‘завере’ одговоран је за почињене злочине, чак и у случајевима давања сваке врсте логистичке подршке. Чак и у случајевима да је ова подршка у малој мери али доприноси криминалном чину свих учесника у пројекту“.

Након ове пресуде правне норме су разрађене до танчина. Тако се власници фирми или председници компаније више не могу “сакривати” иза фирме за случај када им се докаже да су својим пословним активностима имали било какве везе за зонама захваћеним ратовима или сукобима.

Другим речима уколико нека фирма купује или продаје, на пример, дијаманте, драго камење, уметничке предмете или злато – чије је порекло “крваво” власник фирме или председник компаније могу бити позвани на личну кривичну одговорност, јер су својим поступцима “допринели развоју сукоба у којем су почињена тешка кривична дела против човечности”.

Финансијски аналитичари упозоравају да је “степен моралне неспремности просечног човека данашњице да се одурпе ‘уласку’ у брзе лукративне послове, макар они били и криминални, све већи. А главни мотив је вртоглава зарада остварена у кратком временском интервалу.”

Једна старија дама из Ниша рече давно “Што је човек глуп! Па што мени, иако имам 69 године, нису дали, ја би пренела и 10 килограма кокаина. Паре су паре! А мени ваља од нечега живети!” На жалост, подсећају банкари “све је више становника Земље који су спремни да се окрену повремено или трајно криминалу” а све то слаби државне структуре.

Политиколози закључују “уколико се овакав тренд настави не треба да нас зачуди појава све већег броја диктатура широм света, јер боље је имати какав – такав државно и друштвени систем и стуктуру него хаос и неред!”

Организовани криминал разара модерне државе!