Руско-амерички рат списковима

(Фото: Вести)

Москва / Вашингтон – Русија и САД ће ускоро почети да ратују списковима. Већ је испаљено подоста пропагандних плотуна преосталих у хладноратовским арсеналима. Вашингтон већ дуго прети Русији да ће због кршења људских права направити спискове чиновника који неће моћи да кроче у САД, да ће им бити блокирани рачуни у банкама, дакако ако их имају. Судећи по претећој реторици, изгледа као да Хладни рат никад није ни завршен.

Да је Обамино и Медведевљево “ресетовање односа” САД и Русије празна прича.

Игнорисати Русију и њено огромно тржиште је немогуће. Променио се политички и економски амбијент, па Вашингтон не може, као некад, да наговори цео Запад на блокаду као некад СССР и савезника. Вашингтону је преостала тек пропаганда о људским правима.

После 38 година отишла је у историју чувена “поправка закона о слободној трговини” познатија као “Џексон-Веников амандаман”. Наиме, амерички Конгрес је 1974. прихватио предлог конгресмена Хенрија Џексона и Чарлса Веника да присили СССР да Јевреји могу слободно да се исељавају. Тада је Конгрес укинуо СССР трговачки тзв. статус најповлашћеније нације, а уведене су и дискриминационе царинске тарифе за увоз из “земаља које немају тржишну економију”.

Иако се из СССР, а затим и Русије, иселио ко је год хтео Џексон-Веников амандман је све до ових дана формално био на снази. Прагматични Американци су ипак схватили да они више губе од забрана него Руси. У расправи пре укидања “законског фосила из Хладног рата” конгресмен из Њујорка Грегори Микс је рекао да је Америци у интересу да се повуче, јер би и даље губила стотине милиона долара.

По прорачунима Института за међународну економију “Питерсон” у Вашингтону, амерички извоз у Русију је само девет милијарди долара. Ако би се створила повољна клима, у наредних пет година би, по прогнозама, могао бити и 19 милијарди. Русија је постала чланица Светске трговинске организације, па демократа из Мичигена Сендер Левин позива да се амерички бизнис окрене тој великој земљи. Републиканац из Тексаса Кевин Бредли објашњава да је повећање извоза у Русију аутоматски повезано са отварањем нових радних места.

Али Американци су кренули у нове забране. Конгрес је обавезао америчког председника да у року од четири месеца достави списак грађана Русије за које се сматра да су криви за смрт Сергеја Магнитског, као и оних који су кршили људска права мучећи грађане у Русији.
Руско министарство спољних послова је одмах реаговало, па је “акт Магнитског” назвало непријатељском провокацијом.

“Ако неко мисли у Конгресу да се са Русијом може разговарати језиком санкција и ултиматума тобожњом бригом за људска права, мора да зна да таква рачуница нема перспективе”, нагласили су у МИП Русије.

Руски дипломати су поручили Американцима да ће и они говорити о мучењима у ЦИА и киднаповању људи.

Већ месецима из Вашингтона су стизиле вести да ће амерички Конгрес усвојити “списак Магнитског”, на коме ће бити људи за које се сматра да су криви за смрт Сергеја Магнитског, који је у 37. години умро у затворској болници.

Американци сматрају да му није допуштено да добије квалитетну и довољно стручну медицинску помоћ. Руски експерти кажу да је Магнитски умро због срчаних проблема 2009.

Сергеј Магнитски је био књиговођа, партнер британске консалтинг компаније “Фајерстон Данкен”, која саветује око “оптимизације пореза”, подучава клијенте да преваре државу. Магнитски је ухапшен 24. новембра 2008. кад је његова компанија саветовала фонд “Ермитаж кепитал менаџмент”.

Правосудни органи у Москви су нашли да је Магнитски, са пет оптужених, 2006. организовао повратак новца од државе. На тај начин је из буџета отишло 5,4 милијарде рубаља (1 евро 40 рубаља). Међутим, Магнитски се бранио да су у махинацијама учествовали сарадници руске полиције.

Кад је Магнитски умро, 16. новембра 2009, његова смрт је имала великог одјека не само у Москви већ и у свету. Брзо је уследила оптужба за “непружање помоћи болеснику”. Пред јавност је изашло много махинација службених органа. Примера ради, биша шефица московске пореске службе број 28, Олга Степанова, купила је од украдених пара велику вилу у Подмосковљу и некретнине у Дубаију.

Какав ће бити одговор Москве на “списак Магнитског” засад се не зна. Путинов портпарол Дмитриј Песков је кратко рекао: – Наравно да ће уследити адекватан одговор, јер америчка одлука показује да “ресетовања” није било.

И на недавном састанку земаља југоисточне Азије, који је одржан у Пномпену, главном граду Камбоџе, о “акту Магнитског” су разговарали руски министар Сергеј Лавров и америчка државна секретарка Хилари Клинтон.

Члан парламента из састава Јединствене Русије Вјачеслав Никонов објашњава да ће Русија највероватније забранити улаз на своју територију људима за које оцени да су кршили људска права. Примера ради, Никонов каже да би то могли бити они који су мучили затворенике у америчком затвору у бази Гвантанамо. Политиколог Алексеј Мухин, директор Центра политичких информација, сматра да би се могао забранити улаз у Русију и онима који су давали неодговорне изјаве и неаргументовано критиковали Русију.

Времена су се променила, али је пропаганда остала на истом нивоу и даље се шири преко најмоћнијих “независних” медија. Али Путин је у неупоредиво бољој ситуацији.

Вечити шах

У Москви су уверени да “акт Магнитског” не може озбиљније да наштети Русији, а да је прича о људским правима жеља да Вашингтон, као у совјетско време, има могућност давања “вечитог шаха”.

Руско-амерички рат списковима