"Сиви кардинал" америчке политике

Џо Бајден

Пред председничке изборе 2012.године у САД Барак Обама се вратио некадашњој вези са својим потпредседником Џозефом Бајденом. Џо Бајден – то је онај исти човек који је последње четири године играо једну од најважнијих улога у изради и остварењу спољне политике Вашингтона. Пре него што је постао потпредседник он је био на дужности председника сенатског комитета за међународне послове и требало је да допуни недовољно спољнополитичко искуство Барака Обаме.

Бајден лично има довољно међународног искуства. Политичку каријеру је почео далеке 1972: те је године са 29 година изабран у Сенат, чиме је ушао у групу шесторице најмлађих сенатора у историји САД. У Сенату Бајден је радио 37 година и свих тих година је учествовао у раду сенатског комитета за међународне послове.

Средином деведесетих година прошлог века је заступао војну интервенцију САД у конфликту на Балкану, баш као и интервенцију у Авганистану 2001, и у Ираку 2003.године. Те чињенице потпуно јасно приказују његову политичку линију. Бајден је себе препоручио као великог пријатеља босанских муслимана, а српског председника Слободана Милошевића је јако давно прогласио за „ратног злочинца“. Ирачког лидера Садама Хусеина је називао „претњом за националну безбедност САД“, мада је све до сада остало нејасно како је то Ирак могао да буде претња Сједињеним Државама. Заједно са Леслијем Гелбом, претходним руководиоцем Савета за међународне односе, Џо Бајден се активно залагао за комадање Ирака и претварање те државе у федерацију три слабо повезана између себе региона: шиитског, сунитског и курдског. Ирачки Курдистан већ постоји де-факто, тако да се може рећи да се „Бајденов план“ остварује.

Почетком века Бајден је спадао међу оно мало америчких политичара који су се отворено изјаснили за коришћење сувоземних снага САД у конфликту у провинцији Дарфур, у Судану, у оквиру „хуманитарне интервенције“ НАТО-а.

У јулу 2007. Бајден је у Чарлстону изјавио да би слање две и по хиљаде америчких пешадинаца разрешило конфликт у немирној афричкој земљи, богатом нафтом. У то је време Бајден говорио да је неопходно да се на небу Судана формира „зона, забрањена за летове“. Нешто слично је демократска администрација учинила после тога са другом афричком земљом – Либијом. У лето 2007. Бајден је заједно са сенатором Ричардом Лугаром, познатим русофобом, иницирао доношење резолуције у америчком Сенату која је садржала позив да се за Судан хитно организује међународна миротворна мисија.

Пријатељ Џоа Бајдена је сенатор-републиканац Џон Маккејн, који је 2008. безуспешно покушавао да уђе у Белу кућу. Исте те године Бајден је направио интересантну изјаву о томе да би њему „била част да се кандидује заједно са Џоном Маккејном“. Ако се зна да је Бајден почетком 2000-их година подржавао политику Џорџа Буша – млађег, та политичка блискост с Маккејном не треба да чуди. Али је чудно то, да је у току председничке кампање 2008. Бајден, када се нашао у Обамином штабу, пожурио да увери америчке бираче да ће „амерички сан ишчезнути због Буша-млађег и Маккејна“ иако је до тада он био тај, који је подржавао неоконзервативну политику у екипи Буша-млађег. А можда су му структуре глобалне управе једноставно дале нов задатак?

После Грузинско-осетинског рата 2008. демократа Џозеф Бајден је оштро критиковао руску спољну политику, и био врло забринут због „ограничавања демократије“ у Русији. Џо Бајден је постао први амерички конгресмен који је после августовских догађаја 2008.године посетио Грузију и изразио подршку Саакашвилију.

У новинама „The Finacial Times“Бајден је тада писао: „Дејствујући непропорционално, пошто је напала Грузију из све снаге и покушала да са власти уклони демократски изабраног председника Грузије Михаила Саакашвилија, Москва ризикује да изгуби своје место у Европи и уопште у међународној заједници, те њено такво понашање може да има озбиљне практичне и политичке последице“, иако је Белој кући било одлично познато да је у ствари Грузија била та, која је у августу 2008.године наступила као агресор.

25.јула 2009. Џозеф Бајден, потпредседник САД, је у интервјуу журналу „The Wall Street Journal“ изјавио: „Становништво Русије се смањује, економија вене, и она неће доживети још петнаест година.“ Те речи су прозвучале као ехо већ одавно познате изјаве МаргаретТачер: „Русија мора да остане са петнаестак милиона људи, односно са минималним бројем који би био довољан за вађење енергетских сировина и рад на пуњењу гасовода и нафтовода“ …

У истом интервјуу Џо Бајден је Русију назвао заосталом земљом која живи у прошлости. Бајден је посебну пажњу поклонио слабљењу утицаја Русије на постсовјетском простору , што се користи као једна од главних полуга утицаја спољне политике администрације Обама/Бајден. Тај интервју Бајден је дао док се налазио у званичној посети Грузији. Тада је он, док је био у Тбилисију, обећао Михаилу Саакашвилију и његовој влади најразноврснију помоћ – од политичке и војне до економске.

„Ја са поносом могу да изјавим да САД помажу Грузији са милијардом долара. На тај начин, уколико се та помоћ прерачуна по човеку, Грузија од САД добија највећу на свету помоћ, – изјавио је потпредседник САД у свом говору у грузијском парламенту. Бајден је обећао и да ће помоћи Грузији да ступи у НАТО и да ће модернизовати њене оружане снаге. А непосредно пре своје званичне посете Тбилисију, у лето 2009, Бајден је извршио смотру свих претендената на председничку фотељу Украјине тако, што се срео са свим главним кандидатима.

Подршка „револуционара“ на постсовјетском простору и учвршћење позиција САД у сфери руског геополитичког утицаја је постало најважнија компонента за „ресетовање“ односа са Москвом, на шта је не мало утицао и ветеран америчке спољне политике, врло искусни Џо Бајден. 26.априла 2007. Бајден је у три највеће претње САД-у означио Северну Кореју, Иран и Русију. Уопште не треба да се сумња да управо та изјава означава његову праву позицију.

2.маја 2008. у комитету за међународне послове Сената САД председник тог комитета, Џозеф Бајден је иницирао прихватање резолуције о Јужној Осетији (S. RES. 550 08-SR550), која је осуђивала „провокативне изјаве владе Русије на адресу територијалне целовитости Грузије“. Бајденова линија слабљења Русије у много већој мери одражава реалност спољне политике САД, него што то чине Обамине речи. Председник САД и у следеће четири године буде Обама, а иза његових леђа ће се увек наћи Бајден – такозвани „демократски Маккејн“ савремене Америке. Зато – да ли је уопште важно ко је победио на изборим 6. новембра? Јер амерички политичари долазе и одлазе, али се политика Сједињених Држава уопштене мења.

"Сиви кардинал" америчке политике