(Фото: Новости) Подгорица / Загреб – Превлака или рт Оштро, „капија Боке“, полуострво на улазу у „невесту Јадрана“, после дугогодишњег мировања опет је – испливала. У жижу интересовања власти и народа у Црној Гори и Хрватској. Хоће ли разграничење двеју држава некадашње Југославије бити договорено или ће Превлака на међународну арбитражу? И Загреб и Подгорица већ дуже тврде да између двеју држава нема отворених питања. Али Дик Лангер, директор Одељења Европске комисије за Хрватску и Црну Гору, недавно је у Подгорици рекао да је нужно скидање леда са „замрзнутог питања Превлаке“. Хрватска би требало да до средине наредне године реши све спорне односе са суседима. И Црној Гори, која је отворила приступне преговоре са Бриселом, у интересу је да се реши проблем рта. У Црној Гори помало стидљиво помињу Превлаку. Миодраг Лекић, лидер „Демократског фронта“, који има двадесет посланичких места у црногорском парламенту, тврди да се Превлака не спомиње јер ју је власт предала Хрватској. У инаугурационом говору у Скупштини Црне Горе, премијер Мило Ђукановић је такву тврдњу одбацио као нетачну и злонамерну. Министарство вањских послова и европских интеграција је „Новостима“ штуро јавило да „простор Превлаке функционише на основу Привременог споразума о Превлаци потписаном 2002. године“. „Протокол је оцењен као значајан успех међународне заједнице и од тада до данас привремени режим функционише без проблема. Две владе су се пре две године сагласиле да отворе процес договора о трајном решењу“ ,стоји у саопштењу Министарства. На челу тима за разграничење су два министра. У досадашњем раду, како се наводи, размењене су основне позиције и одржано више састанака и „наша су очекивања да ће се убрзо одржати нови састанак и направити прогрес. Свакако и препорука ЕУ је да на решавању регионалних питања треба интезивније комуницирати“. А како је рт Оштро постао спорна гранична прича? Полуострво је дуго 2.600 метара, широко између 150 и 500 метара, површине стотину хектара. Ни у време НДХ Превлака није припадала Хрватској, већ Италијанима. После 1945. припала је Републици Хрватској. Ујесен 1991. године Превлака нагло излази у први план, пред сам распад СФРЈ. То је била једина касарна на хрватској обали, коју хрватске власти нису очистиле од ЈНА. Почеле су чарке. А онда је после више апела дубровачким властима Војно поморски сектор „Бока“ одговорио ватром. Почео је рат који се непотребно ширио ка Дубровнику, и у који су се касније укључили црногорски добровољци. Пре тачно двадесет година, Превлаку је напустила ЈНА. Стигле су међународне мировне снаге, али „плави шлемови“ нису практично имали посла. Мировњаци, њих десетак, напустили су Превлаку деценију касније, када је потписан Протокол о привременом режиму на Превлаци, између СРЈ и Хрватске, који је на снази. У том документу, у његовом члану 4, стоји да „Хрватска привремено врши јурисдикцију на копненом подручју југозападно од Конфина, а СРЈ на копненом делу северно од Конфина“. Поред границе на копну, што је лакши део посла, потребно је повући и морске границе. Тај посао дубоко задире у интересе Црне Горе. Тиме се одређује у чијим водама ће се кретати бродови, ко ће то дозвољавати и како, наплаћивати таксе и слично. То подручје се означава и као богато налазиште природног гаса, могуће и нафте. У Црној Гори се углавном слажу да је случај боље препустити међународној арбитражи, јер се сумња у договор између двеју држава. Но, уколико Превлака уђе у међународну судницу, питање је колико ће процес трајати, хоће ли штетити скором уласку Хрватске у ЕУ, такође и Црној Гори. Калкулише се и са уласком Црне Горе у НАТО. Граница Пре него што ће кренути сукоб око Превлаке, само ретки су знали где пролази уска граница по којој је Превлака у Хрватској. У Црној Гори је увелико била у оптицају прича: Превлака је наша, бокељска и црногорска. (С. Греговић / В. Кадић / Новости) Хрватска и ЦГ: На помолу оверавање ратних линија

(Фото: Новости)

Подгорица / Загреб – Превлака или рт Оштро, „капија Боке“, полуострво на улазу у „невесту Јадрана“, после дугогодишњег мировања опет је – испливала. У жижу интересовања власти и народа у Црној Гори и Хрватској. Хоће ли разграничење двеју држава некадашње Југославије бити договорено или ће Превлака на међународну арбитражу?

И Загреб и Подгорица већ дуже тврде да између двеју држава нема отворених питања. Али Дик Лангер, директор Одељења Европске комисије за Хрватску и Црну Гору, недавно је у Подгорици рекао да је нужно скидање леда са „замрзнутог питања Превлаке“. Хрватска би требало да до средине наредне године реши све спорне односе са суседима. И Црној Гори, која је отворила приступне преговоре са Бриселом, у интересу је да се реши проблем рта.

У Црној Гори помало стидљиво помињу Превлаку. Миодраг Лекић, лидер „Демократског фронта“, који има двадесет посланичких места у црногорском парламенту, тврди да се Превлака не спомиње јер ју је власт предала Хрватској.

У инаугурационом говору у Скупштини Црне Горе, премијер Мило Ђукановић је такву тврдњу одбацио као нетачну и злонамерну.

Министарство вањских послова и европских интеграција је „Новостима“ штуро јавило да „простор Превлаке функционише на основу Привременог споразума о Превлаци потписаном 2002. године“.

„Протокол је оцењен као значајан успех међународне заједнице и од тада до данас привремени режим функционише без проблема. Две владе су се пре две године сагласиле да отворе процес договора о трајном решењу“ ,стоји у саопштењу Министарства.

На челу тима за разграничење су два министра. У досадашњем раду, како се наводи, размењене су основне позиције и одржано више састанака и „наша су очекивања да ће се убрзо одржати нови састанак и направити прогрес. Свакако и препорука ЕУ је да на решавању регионалних питања треба интезивније комуницирати“.

А како је рт Оштро постао спорна гранична прича?

Полуострво је дуго 2.600 метара, широко између 150 и 500 метара, површине стотину хектара. Ни у време НДХ Превлака није припадала Хрватској, већ Италијанима. После 1945. припала је Републици Хрватској.

Ујесен 1991. године Превлака нагло излази у први план, пред сам распад СФРЈ. То је била једина касарна на хрватској обали, коју хрватске власти нису очистиле од ЈНА. Почеле су чарке. А онда је после више апела дубровачким властима Војно поморски сектор „Бока“ одговорио ватром. Почео је рат који се непотребно ширио ка Дубровнику, и у који су се касније укључили црногорски добровољци.

Пре тачно двадесет година, Превлаку је напустила ЈНА. Стигле су међународне мировне снаге, али „плави шлемови“ нису практично имали посла. Мировњаци, њих десетак, напустили су Превлаку деценију касније, када је потписан Протокол о привременом режиму на Превлаци, између СРЈ и Хрватске, који је на снази. У том документу, у његовом члану 4, стоји да „Хрватска привремено врши јурисдикцију на копненом подручју југозападно од Конфина, а СРЈ на копненом делу северно од Конфина“.

Поред границе на копну, што је лакши део посла, потребно је повући и морске границе. Тај посао дубоко задире у интересе Црне Горе. Тиме се одређује у чијим водама ће се кретати бродови, ко ће то дозвољавати и како, наплаћивати таксе и слично. То подручје се означава и као богато налазиште природног гаса, могуће и нафте.

У Црној Гори се углавном слажу да је случај боље препустити међународној арбитражи, јер се сумња у договор између двеју држава. Но, уколико Превлака уђе у међународну судницу, питање је колико ће процес трајати, хоће ли штетити скором уласку Хрватске у ЕУ, такође и Црној Гори. Калкулише се и са уласком Црне Горе у НАТО.

Граница

Пре него што ће кренути сукоб око Превлаке, само ретки су знали где пролази уска граница по којој је Превлака у Хрватској. У Црној Гори је увелико била у оптицају прича: Превлака је наша, бокељска и црногорска.

(С. Греговић / В. Кадић / Новости)

Хрватска и ЦГ: На помолу оверавање ратних линија