Опет расте цена кредита

(Фото: Новости)

Београд – Камате на банкарске услуге у Србији и даље су највеће у Европи и региону и све су папреније, а скорији пад се не очекује. И гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић је истакла да цена кредита неће бити нижа, а повећање референтне камате то и потврђује. Тако су банке већ ускладиле своје камате са овом вредношћу и зајмови у динарима, који су ионако прескупи са ценом од 24 до 30 одсто на годишњем нивоу, сада су још скупљи.

Банкари као главно објашњење за овако високе камате наводе мали ниво динарске штедње, лош кредитни рејтинг, политички ризик земље, високу задуженост државе, као и превелику инфлацију. Ипак, питање је колико ово може да се прихвати, јер је цена по којој се банке задужују у иностранству да би код нас пласирале кредите, од 3,60 до осам одсто, а у Србији зајмове у динарима продају по неколико пута већој цени.

Тако се на висину белибора, који износи 12,46 одсто, додаје маржа од 4,50 до пет одсто и то је номинална вредност камате. Али, банке клијентима зарачунавају и до десет одсто већу ефективну камату, односно око 27 одсто. Толико износи укупна цена једног краткорочног кредита.

„Када су у питању чисто динарски кредити, каматне стопе су у извесној мери повећане, услед раста референтне камате НБС и, последично, вредности белибора, те ће и у наредном периоду зависити највећим делом од кретања референтне камате „, каже Мирослав Ребић, члан ИО Сосијете женерал банке. “ Клијентима који желе да се заштите од каматног ризика саветује се да се задужују са фиксном каматом.“

Када су у питању кредити у еврима, због девизног ризика, банке су учиниле ове некада веома тражене зајмове неприступачним. Јер, камата је код великог броја банака слична динарској, а потребан је још и депозит од 30 одсто.

Камате на краткорочне кредите у Европској унији се крећу од 5,70 до 7,90 одсто годишње, а на дугорочне, односно стамбене, од 3,10 до 3,60 одсто. У Хрватској банке за готовинске и потрошачке позајмице наплаћују 11,50 одсто, а за стамбене 9,80 одсто, ако се грађани зајме у кунама. Када су у питању еври, камате су ниже и крећу се од 7,60 на краткорочне, а на стамбене 5,30 одсто. Македонци, на пример, кеш кредит у денарима могу да добију за 6,80 одсто, а стамбени зајам за 9,40 одсто.

У Србији, камате на краткорочне зајмове у динарима износе од 24 до 30 одсто годишње, а у еврима од 13,20 до 29 одсто. Када су у питању стамбене позјамице у еврима, цена се креће од 5,20 до 7,50 одсто, а у динарима око 17,50 одсто.

Повећање

Грађани динарске кредите могу да користе са фиксном и променљивом каматном стопом. Уколико се одлуче за фиксну, која је за око два одсто већа од варијабилне, зависно од банке, током периода отплате сваког месеца уплаћују исту вредност рате. Али, клијенти који користе зајам са променљивом каматом, могу да очекују и измену камате на сваких 30 дана, месец или пола године.

Опет расте цена кредита